Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

34

УВОД

бруара уставнп одбор конституисао, он, осим нацрта Пашићеве владе, није имао пред собом никоји други. Питање се поставило, да ли he уставни одбор одмах отворити начелни претрес на основи владиног нацрта, пли he чекати посланичке нацрте, који су имали да му се поднесу у року од 14 дана. Да се не би изгубило читаве две недеље, уставни одбор решио је да почне начелни претрес одмах, на основи владиног нацрта. Начелни претрес трајао је до 16 фебруара. Од 42 члана уставног одбора, 23 гласало је за пријем владиног нацрта у начелу, а 19 против (за пријем су гласали само радикали и демократи). Посебни претрес, који је затим настао, завршен је 5 априла; тога дана поднет је и одборски извештај Скупштини. Уставни одбор радио је с искључењем публике и новинара; о љеговом раду вођене су стенографске белешке, и на основу њих састављана саопштења за новине. Да би се лакше дошло до споразума, одбор је поједина питања упућивао у пододборе, и држао, поред редовних седница, још и конференције. 0 раду пододбора и конференција нису вођене стенографске белешке. При претресу уставног нацрта, одбор се држао, у. главноме, прописа скушитинског пословника, и ако се ови нису односили на претрес у одборима него на претрес у пленуму. Од пословника одбор је учинио само једно важније одступање: у место да води претрес уставног нацрта по одељцима, он га је водио по члановима. У пленуму Уставотворне Скупштине, претрес уставнога нацрта почео је 14 априла. Тај нацрт с којим се изашло лред пленум, био је прошао кроз неколико редакција. Први нацрт устава израдила је влада Стојана Протића, маја 1921. Весниђева влада прерадила је Протићев нацрт из основе, и свела од 201 члана на 76 чланова. Пашићева влада преправила' је Веснићев нацрт, и повећала од 76 чланова на 86: то је нацрт који је био упућен уставном одбору. Уставни одбор учинио је у Пашићевом нацрту многобројне и врло важне измене п допуне: ни пети део тога нацрта није остао онакав какав је од владе предложен, и број његових чланова попео се од 86 на 139. Сва три нацрта, и Протићев, и Веснићев, и Папшћев, имала су за основу српски устав од 1903. У томе уставу Протић је учинио ове измене. (1) Проширио је знатно локалну самоуправу. По уставу од 1903 највећа самоуправна јединица била је округ; окружни послови били су подељени пзмеђу државнпх органа (окружни начелник) и самоуправних органа (окружни одбор и окружна скупштина). Полигџгја је припадала државним органпма; самоуправним органима било је поверено старање о привредном и културном унапређивању округа. Протпћ је врх округа створио једну много већу самоуправну јединицу: покрајину. Покрајина је установио девет: (1) Србија,