Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

35

(2) Стара Србпја са Македонијом, (3) Хрватска п Славонија са Ријеком, Пстром и Међумурјем, (4) Босна, (5) Црна Гора с Херцеговином, Боком и Приморјем, (6) Далмација, (7) Срем с Бачком, (8) Банат, (9) Словеначка с Прекомурјем. У главноме, биле су задржане велике историјске покрајине, онакве какве су се затекле у тренутку стварања државе СХС. У тим покрајинама нпје се разликовало између државних п • самоуправнпх послова, него је целокупна унутрашња управа поверена самоуправним органпма (покрајинским одборпма п покрајинским скупштинама). Један државни орган (покрајинскп намеснпк) постојао је у покрајини, али само са правом надзора. Покрајинска скупштина могла је о предметима своје надлежности пздавати покрајинске законе, који нису смели противуречити државним законима. Државни надзор над самоуправним органпма имао је за циљ, да спречи како њихове незаконите акте тако и оне акте који би били „штетнп са гледишта општпх државнпх интереса". 0 законитостп аката решавао је, коначно, Државни Савет, а о њпховој штетности са гледшпта општпх државнпх интереса решавала је Краљевска Влада. (2) Једнодомни систем Устава од 1903 Протпћ је заменио дводомним системом, и установио један сенат с обуставнпм ветом. (3) Устав од 1903 допуштао је у случају распуштања или одлагања Скупштпне указно продужавање буџета најдуже за четири месеца. Протпћ је указно продужавање буџета укпнуо: по његовом нацрту, буџет ни у коме случају није могао бити продужен друкчије него са претходнпм одобрењем парламента. (4) Одредбе устава од 1903 о штампи Протић је из основе променио. По уставу од 1903, за кривпце учињене путем штампе нпсу важили прописи казненог законика о саучешћу. Протић је и на њих применио те проппсе. По уставу од 1903, забрана листа допуштала се само у случају непосредног позивања грађана на буну. Протић је забрану допустио п у случају посредног позивања на буну. По уставу од 1903, лист није могао битп , обустављен него само забрањен, а забрану је изрицала полицпјска власт под надзором суда; штампарске крпвице судили су редовни судови. По Протићевом нацрту, обустављање листа било је могућно, и то судским решењем због неплаћене новчане казне; полицпјска забрана замењена је судском, и суђење штампарских кривица пренето из надлежности редовних судова у надлежност поротних. (5) Кворум који је по уставу од 1903 пзноспо половину вшпе један, Протић је свео на i трећину; поред тога забранпо је ону врсту опструкције која се састоји у изостајању од скушптинских седница. (Устав од 1903 није предвиђао никакве мере противу опструкције). (6) За акте Краља као врховног заповедника војске, Протић је завео одговорност начелника штаба Врховне Команде: у уставу од 1903 није било речено ко he за те акте одговарати.