Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

36

УВОД

Ради одржања надмоћности грађанске власти над- војиом, о чему се приликом издавања устава од 1903 није мислило, Протић је ставио војне судове под Касациони суд; увео државно и административно право као обавезне предмете у војне школе; употребу војске за одржање унутрашњег реда условио претходним захтевом 'надлежне грађанске власти. (7) Поред Државног Савета, Протић је установио првостепене управне судове, којих није било по уставу од 1903. Весниђев нацрт п Пашићев били су варианте истог нацрта. И Веснпћева и Пашићева влада полазила је од поставке, да устав мора битишто краћи; у устав је ваљало унети само најбитније ствари, а све остало оставити обичним законима. Оба та нацрта представљају јако скраћено издање Протићевог нацрта. Пред Уставотворну Скупштину дошао је Пашићев нацрт, а неВеснићев. Тај нацрт разликовао се од Протићевог нацрта у неким битним стварима. (1) Протићево покрајинско уређење није усвојио. На место Протићевих девет великих покрајина, предвиђено је 35 области од2oo до 600.000 становника. Унутрашња управа није, као код Протића, дана сва самоуправним органима, него је, по примеру српског устава од 1903, подељена између државних и самоуправних органа. Надлежност ових последњих ограничена је на изречно побројане предмете. Надзор државне власти над актпма самоуправних органа био је уређен као п по Протићевом нацрту, с том разликом, што Државни Савет није решавао само о законитости тих аката, него и о њиховој штетности са гле дишта државних интереса. (2) Задржано је указно продужавање буцета из устава од 1903, које је Протић био укинуо Шта вшпе, докле је, по уставу 6д 1903, у току исте године, буџет могао бити продужен најдуже четири месеца, по Пашићевом нацрту тога ограничења није било. Колико би год пута Скупштина била одложена илп распуштена, толпко би пута буџет могао бити продужен без њенога претходног одобрења, путем указа. (3) Од Протпћевих прописа о штампп, задржана је само забрана листа због посредног позивања на буну, и још јој додана забрана због изазивања верског или племенског раздора и мржње на државу. Протпћева мисао да се на штампарске кривице примене казненоправнп проппсп о саучешћу, усвојена је у пола, наиме, дана је законодавцу могућност да, ако нађе за умесно, применп те проппсе на штампарске кривице. (4) Протпћевп проппси о опструкцији нису усвојенп. (5) За акт Краља као врховног заповеднпка војске установљена је одговорност министра војног, а не одговорност начелника штаба Врховне Команде, како је хтео Протпћ. Од Протићевпх проппса о надмоћностп грађанске власти над војном, усвојено је само стављање војних судова под Касациони суд. Папшћев нацрт садржавао је неке новине којих није било ни у Протиђевом нацрту нп у уставу