Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

37

од 1903. (1) II ако су прски судови, у начелу, били забрањени, код редовних судова могао се за кривична дела установити „нарочити поступак“. (2) Буџет се није одобравао по партијама, него по главама (о забранп впрмана нпје се говорило ништа). (3) Са претходним овлашћењем парламента, Краљ је могао издавати о поједпнпм предметима „уредбе са законском снагом", које су имале сталну важност. Поред тога, опет са претходнпм овлашћењем парламента, Краљ је могао узаконпти један предлог којп је прошао само кроз одбор, али не још п кроз пленум: такав закон важио је само привремено, до коначног решења пленума. У Пашићевом нацрту уставни је одбор учинио ове измене. (1) На захтев земљораднпка, социалиста, комуниста, републиканаца и Југословенског клуба, додан је читав један i одељак од 23 члана о соцпалнпм п економским одредбама, израђен у главноме по угледу на нови немачки устав. (2) Пашићев нацрт само је у опште говорпо о слободи вере и савести, остављајући цело пптање вероисповедних заједница обичном законодавству. Одборски нацрт ујемчио је прпзнатим вероисповестима право општења са њиховим верским поглаварима п ван државних граница; дао им је, према буџетској могућностп, право на државну помоћ сразмерну броју њиховпх вернпх; забранио је верским представницима употребу духовне власти у партијске сврхе. (3) Настава је проглашена за државну (у Пашићевом нацрту било је говора само о државном надзору над школама). (4) Дводомни систем одбачен је. (5) Пашпћев нацрт остављао је законодавцу потпуно одрешене руке у питању изборпог система. Одборски нацрт прописао је, да се пзборнпм спстемом мора обезбедити представништво мањпна (што још није значило да се мора увести сразмерно представништво). (6) Актпвно и пасивно пзборно право, остављено од Пашићевог нацрта обичном законодавству, регулисано је у одборском напрту исцрпно. Том прилпком, чпновничко право кандидовања већма је сужено него по уставу од 1903. (7) Додани су проппси о оверавању посланпчкпх пуномоћстава, о кворуму, о часнпштву скупштинском, о основним начелпма законодавног поступка (све је то Папигћев нацрт остављао обичном законодавству ). Кворум је утврђен на једну трећпну од законог броја. (8) Краљу није остављено право да привремено узакони предлоге који су прошли кроз одбор, а не и кроз пленум. Право да издаје уредбе са законском снагом, остављено је Краљу, али са додатком да те уредбе парламент може у свако доба укинути својом резолуцијом. (9) Највећи број становника једне области повећан је на 700.000 (велики градови издвојени су из области). Над.зор државне власти над актима обласне самоуираве ограничен је на њихову законитост; ти акти нису могли бити поништени због своје супротности са државним