Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПОСТАНАК УСТАВА

39

да he се законом утврдити максимум земљишног поседа. (3) Пропис одборског нацрта да се на 50.000 становника бпра један посланпк, промењен је тако да се један посланик бира на 40.000 становнпка. (4) Додано је да државнп предузпмачи и лпферанти не могу битп народни посланици. (5) Највећи број становника једне области повећан је од 700.000 на 800.000. (6) Додано је да краљево продужење буџета без претходног одобрења парламента не може трајати дуже од четири месеца. (7) Утврђено је право Скупштпне да сама себи прописује пословник. У пленуму, посебни претрес уставног нацрта трајао је од 17 маја до 27 јуна. 28 јуна, на Видовдан, било је гласање о уставу у целости. Пред гласање, социалисти су пзјавпли да he гласати противу устава због тога, што „служи капиталистичком спстему", п што је, „у полптпчком погледу консерватпван“, а у соцпалном, местимице, управо реакцпонаран“. Републпканци су изјавилп да he гласатп противу Устава, јер нпје довољно демократски и слободоуман, поред тога што не обезбеђује довољно народно п државно једпнство. Земљораднпци су изјавилп да he гласатп противу Устава због неправедног решења аграрног пптања на штету спромапших и широких слојева народа, због уредаба са „законском снагом“, и због рђаво изведене поделе на области, прп којој се више водило рачуна о историјском начелу, него о привредно-географском. Муслимански клуб изјавио је да he гласатп . за устав због извесних усмених обећања која му је влада дала односно аграрне реформе. Најзад влада је изјавила да је учинила све могуће уступке опозицпји, одбијајући само оне захтеве који су билп противнп жељама огромне већине народа, пли које је влада ценила као опасне за државно јединство, на пр. комунистпчки захтев о уништењу личне . својине, републикански захтев о променп облика владе, захтев федералиста да се земља воделп на покрајине-државице. У коначном гласању о уставу, осим хрватске сељачке странке и Народнога клуба, нису још учествовали нп комунисти ни Југословенски клуб. Комунисти сунапустпли Уставотворну Скупштину 11 јуна, у пме протеста због владинога гоњења комувпстичке странке. Југословенски клуб изјавио је 15 јуна, да неће учествовати даље у уставотворноме раду због централпстичког уређења које српска већина Уставотворне Скупштине жели да наметне Хрватима п Словенцима. За устав је гласало 223 посланика, а против 35. Посланика којп нису гласали, било је 161.