Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

40

УВОД

ГЛАВА III. УСТАВНИ НАЦРТИ ОПОЗИЦИЈЕ.

У Краљевини Србији, кроз цео XIX век, уставна борба водила се око тога, да ли he и у којој мери владалац бити доведен у границе закона и стављен под надзор било Савета било Народне Скупштине. Питање уставно било је питање владаочевог ограничавања. НапрвојУставотворној Скупштинп државе СХС то је питање дошло у други ред; о обиму владалачке власти није се много спорило, поред свега тога што се била јавила једна републиканска странка. Главни спор вођен је око тога, да ли he држава бити уређена централистички пли децентралистички, одн. федералистички. На томе питању избио је сукоб између скушптинске већине и хрватско-словеначких странака, које су, на име протеста, престале од једног тренутка учествовати у уставотворном раду. После питања о покрајинама, Скушптпну је највећма занимало пптање о социалним задатцима државе, покренуто од земљорадника п социалиста. У овоме питању, скупштинска већина показала се много попустљивија него у питању покрајина, али, поред свих својих уступака, она није успела склонпти земљораднике и социалисте да гласају за устав у целини. Укратко, Хрвати и Словенцп, у питању покрајина, земљораднпцп и соцпалистп, у пптању социалних задатака државе, разилазили су се начелно од скушптинске већине. Овима треба додатп републиканце, који су се разилазили од веВине у пптању облика владе. Све те групе изразиле су своје погледе у нарочптим нацртима устава. I. НАЦРТИ ХРВАТСКО-ОЛОВЕНАЧКИ. (1) Нацрт Народнога ЈКлуба. Нацрт Народнога клуба (Хрватске заједнице), потписан од д-ра Лагиње и другова, тумачио је мисли хрватске интелигенцпје о државном уређењу. За разлику од хрватске сељачке странке, која није хтела доћи на Уставотворну Скушптпну, Народнп клуб признавао је ауторитет Уставотворне Скупштпне, под условом да се за уставне закључке усвоји већпна од 2 /з. По нацрту Народнога клуба, држава је састављена од овпх шест покрајина: (1) Србија са Старом Србијом и Македонијом; (2) Хрватска, Славонпја п Далмација са Међумурјем, Истром и отоцима; (3) Црна Гора; (4) Босна и Херцеговпна; (5) Војводина (Бачка, Банат и Барања); (6) Словенија. Положај покрајина према државној властпутврђен је уставом, којп прописује државна уставотворна власт, алп „за промене устава, којима бп се дирало у надлежност покрајпна, потребан је пристанак покрајинских сабора.“ Устав није пскључпво дело