Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

УСТАВНИ НАЦРТИ ОПОЗИЦИЈЕ

41

државне власти, него још и дело покрајинских власти. Пошто се за промену уставне надлежностп покрајина тражи пристанак свих покрајпна, тај део устава, који је и најважнији, има карактер међупокрајинског уговора. Законодавна власт подељена је пзмеђу државе п покрајина. Држава издаје законе само о онпм предметима који су побројани у некпх четрнаест тачака. 0 свпма осталим предметима законе пздају покрајине. У случају сумње, законодавна надлежност припада покрајинама. У законодавну надлежност државе спадају у главноме: пнострани и војпп послови, јединство царинског и трговачког подручја, новчани систем, поште п железнице, трговачко и поморско право (али пе грађанско п крпвично). Код некпх од овпх предмета законодавна надлежност парламента није потпуна: (1) уговоре о променп државне области државни парламент не може решитп без прпсташса оне покрајине које се те промене тпчу; (2) трговпнски уговори не могу се склопитп без споразума с покрајпнскпм владама, „у колико се радп о битнпм економскпм интереспма покрајпна“; (3) свакој одлуци о градњп железнпчкпх пруга и о прописивању железничкпх тарифа мора претходитп споразум између државне владе п покрајпнских влада (како пзгледа, свију). Поред оне законодавне сфере у којој је надлежна пскључиво држава, и оне законодавне сфере у којој су пскључпво надлежне покрајпне, постојп једна мешовита сфера, у којој држава пма право оквпрног законодавства, а покрајпне право законодавне разраде, т.ј. држава поставља основна начела, које покрајпне развијају у поједпностима, свака на свој начпн, према својпм месним прплпкама. У ту мешовпту сферу спада однос државе и цркве, народно здравље, речно бродарство са гледшпта међународног и међупокрајинског саобраћаја. 0 државнпм законима решавају Краљ п државни парламенат, састављен из два дома. Горњи дом бројп сто чланова, од којих 53 бпрају покрајински сабори, а 47 поједине органпзацпје п установе. 0 покрајпнскпм законима решавају покрајинскп сабори. Покрајпнске законе потврђује Краљ псто онако као и државне законе; за разлику од овпх последњпх, њих не премапотписује државни минпстар, него покрајинскп намесншс, којп није државнп орган. Сукобе надлежностп пзмеђу државе п покрајпна, заједно са питањем о уставностп како државних тако п покрајпнских закона, решава Уставни суд. Он бројп дванаест чланова, од којпх шест именује Краљ, а шест доњи дом државног парламента. Своје чланове Краљ пменује пзмеђу кандпдата покрајинских сабора, а доњп дом пзмеђу кандидата горњега дома, који је већим својим делом пзабран од покрајпнскпх