Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

42

УВОД

сабора. И ако је Уставнп суд, формално, државни орган, на његов лпчнп састав покрајински сабори имају пресудан утицај. Као што постоје два законодавства, државно и покрајинско, тако постоје п две управе. Није усвојено начело да извршење државних закона припада државној власти, а извршење покрајинских закона покрајинској власти. Уместо тога, покрајинама се поверава извршење свпх закона, и •државних и покрајинских. Само, по изузетку, у извесним побројаним пословима, држава „води ексекутиву по својим властптпм органпма". Управна сфера покрајина не поклапа се са њпховом законодавном сфером: управна је сферамного шира. Властите извршне органе држава, без мало, има само у областп војске, дипломатије, пошта и железница. Изречно је утврђено да она нема ни своју царинску ни своју монополску нп своју пореску администрацију, него се служи покрајинском администрацијом. Тако исто, не постоји ни државна полиција. У колико бп држава имала своје властите органе у покрајинама, они бп морали бити „домородци и завичајници покрајине". Упућена на извршне органе покрајинске чак и за примену својих властитих закона, држава нема никакво право прпнуде над оним покрајинама које не би хтеле вршитп њене законе. Шта више, без пристанка покрајина, држава не може прописати никакву казну за радњу управљеиу протпву државног устава и државних власти (казнено право спада у законодавну сферу покрајина).' ' Као што је законодавна и управна власт државна ограничена на тачно побројане предмете и пбслове, тако су и државни приходи огранпчени на тачно побројане финансијске изворе. То су у главноме царине, финансијски монополи, државна привреда п пмовина (шуме, руде, водене снаге не прппадају држави него покрајинама). Ако би државни приходп билп недовољнп, покрајине дугују држави финансијску помоћ, али давање те помоћи зависи од добре воље покрајинских сабора. Држава је уређена као уставна парламентарна монархпја. Исто су тако уређене и покрајине: свака има свој парламент и своју парламентарну владу. Покрајински намесник, који се налази на врху покрајинске владе, није стављен под државне министре, него непосредно под Краља. Он се поставља краљевим указом, који он сам премапотппсује. Он стоји ван државне администрације, као самосталан покрајински мпнистар. Поверенике за поједпне гране покрајпнске управе именује Краљ, уз премапотппс покрајпнског намеснпка. Указп у покрајпнскпм пословима носе потппс краљев, а премапотппс намесников, или повереников. Народнп је клуб тврдпо да је његов нацрт потпуно сагласан са државним јединством. По том нацрту, постоји једна државна област, једно држављанство, једна суверена државна