Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

УСТАВНИ НАЦРТИ OПO3ИЦИЈЕ

43

власт, олпчена у Уставотворној Скупштпнп. Покрајпне немају своје посебне уставе, п ма колпка била њихова самосталност према државној власти, она је ипак сва установљена државним уставом. За практичне потребе, једпнство државе довољно је утврђено једпнством краљевске власти, јединством војске п дппломатије, јединством трговачког и царинског подручја, једпнством новчаног система, пошта п железница. Како изгледа, почетна мисао Народнога клуба била је, да се држава СХС уредп као савезна држава. Али Народни клуб нашао је једну тешкоћу у томе, што је држава СХС била уједињена под скиптром једне заједничке династије. У своме нацрту устава, Народнп клуб могао је дати свакој покрајини засебан парламент п засебног министра-председника, али нпје могао дати засебнога Краља. Савезна држава постојп, обпчно, као заједница република; онда, када се јавља, као заједнпца монархпја, свака државица задржава своју нацпоналну династију, као главно јемство своје самосталностп. То јемство покрајине у држави СХС нпсу могле ужпвати. Хрватске и словеначке покрајиие осећале су се тим већма угрожене у својој самосталности, што је за заједничку династпју државе СХС узета једна српска династија. Због тога што у држави СХС покрајине нису могле обезбедитп своју самосталност својим засебним династијама, Народци клуб покушао је да њихову самосталност обезбеди на други начин. Он је промену уставне надлежностп покрајина учпнио завпсном од пристанка самих покрајина; дао у Уставном суду, којп је тумачпо устав, већину изабраницпма покрајина; готово уништио државну егзекутиву, и потпуно пскључио државну принуду над покрајпнама. Народнп клуб све се више удаљавао од типа савезне државе, где сувереност припада савезу, и прпблпжавао типу државног савеза, где сувереност прппада државпцама. (2) Нацрт Југословенског Клуоа. Југословенскп клуб није пзрадио потпун нацрт, него само једно одвојено мишљење о нацрту уставног одбора. Алп, у том одвојеном мишљењу, има довољно грађе за један знатно друкчпјп уставни нацрт него што је нацрт уставног одбора. Југословенскп клуб, под вођством д-ра Корошца, представљао је парламентарну заједницу хрватско-пучке, словеначко-пучке п буње- , вачко-шокачке странке. Он се, за разлику од хрватскога Народнога клуба, интересовао колико за питање покрајина, толико и за питање соцпалних задатака државе. У питању покрајина прпблпжавао се федералистима, а у питању соцпалнпх задатака државе социалистима. Прпмајући уставну п парламентарну монархију из' нацрта уставног одбора, Југословенски клуб предлагао је