Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

44

УВОД

сасвим друкчију организацију законодавног тела. Уставни одбор усвојио је једнодомни систем, са једном чисто политичком Скупштином. По нацрту Југословенског клуба постоји дводомнп систем, са двема Скупштинама, од којих је једна политпчка, а друга социално-економска. Обе Скупштине имају исти број чланова; политичку Скупштину бира бирачко тело ,! свих пунолетних грађана оба пола, а социално-економску бирају организоване друштвене групе, сталежи и позиви. Између ове две Скупштине постоје, у главном, онакви односи , као између два дома; њихови сукоби решавају се у зајед. нпчкој седници. За разлику од нацрта уставног одбора, нацрт Југословенског клуба даје и народу учешће у законодавству (референдум п народна инициатива). У питању покрајина, нацрт Југословенског клуба приближује се јако нацрту Народнога клуба. Он усваја његову поделу државе на шест покрајина, али Далмацију не спаја са Хрватском, него са Боснбм. На тај начин, поред Хрватске и Словеније, и Босна постаје једна покрајина са католичком - већином, п према трима православпим покрајинама добијају се и три католичке. Као у нацрту Народнога клуба, тако и у нацрту Јутословенскога клуба положај покрајина према држави утврђен је уставом, али за промену уставнпх проппса о надлежности покрајина Југословенски клуб не тражи прпстанак покрајина. Подела законодавне властп између државе и покрајина извршена је у оба нацрта више или мање на исти начин. Једна је од важнијих разлика у томе х што се по нацрту Југословенског клуба покрајински закони не подносе Краљу на одобрење преко покрајинског намеснпка, него преко државног министарског савета. По нацрту Југославенског клуба, сукобе надлежности између државе и покрајпна решава Државнп суд; о организацији тога суда није речено ншпта, докле је по нацрту Народног клуба тај суд уређен тако да у њему покрајине имају већпну. Иста подударност пзмеђу нацрта. Народног и Југословенског клуба видп се и у питању односа између државне и покрајинске управе; оба нацрта имају исту основну мпсао, да пзвршна власт, како у погледу покрајпнскпх тако и у погледу државних закона, мора бити усредсређена код покрајинсклх влада, и да само по изузетку могу државни извршнп органи постојати у покрајинама. Али између два нацрта пма ова разлика: (1) По нацрту Југословенског клуба, председника покрајинске владе поставља Краљ на предлог министарског савета између три кандпдата изабрана од покрајинске скупштине. Он нема, као по нацрту Народног клуба, положај једног министра који стоји непосредно под Краљем, и којп се од државних мпнпстара разликује само својом ограниченом локалном надлежношђу. (2) По нацрту Југословенског клуба, чланови покрајпнске владе одговорни су пред