Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

УСТАВНИ НАЦРТИ ОПОЗИЦИЈЕ

45

надлежним државним министрима за вођење послова државне управе, п Binne чпновнпке могу постављатп само уз одобрење надлежних државних мпнистара. Овакве одредбе не налазе се у нацрту Народног кпуба: по томе нацрту, покрајинска влада, п у вођењу државних послова, и у постављању чиновнппггва, независна је од државних минпстара. Подела фпнансијских извора између државе п покрајина извршена је у оба нацрта по истом начелу: непосреднп порези покрајинп, а посредни државп. По нацрту Југословенског клуба, прогресивни порез на доходак, пзузетно, уступљен је држави; у накнаду зато, покрајпне нису дужне, као* по нацрту Народнога клуба, да покривају својим прилозима мањке у државном буџету. Укратко, у пптању покрајина федерализам Јутословенског клуба блажи је него федерализам Народнога клуба. Југословенскп клуб није унео у свој нацрт ништа што би опомињало на државни савез и давало покрајпнама карактер суверених држава везанпх међу собом уговором. Шта више, признајући државпој влади извесно учешће у избору председника покрајинске владе и покрајинског вишег чпновништва, Југословенскп клуб дао је покрајинској управи мање самосталности према државној управи, него што је у савезној држави пма управа државпца према управп савеза. У томе погледу, покрајпне Југословенског клуба вшпе лпче на аутономне области него на државпце. Социално-економски део у нацрту Југословенскога клуба надахнут је идејом, да је прошло доба војнпчкпх и чиновничких држава, и да се држава м:ра постепено претворити у привредно-културну заједиицу. Тај део нацрта, рађен у главноме по новом немачком уставу, садржи један велики програм соцпалнога законодавства, који би се могао остварити тек кроз дужи нпз година. Основна начела индивидуалпстичког друштвеног поретка, слободу уговора, личну својину и наследно право, нацрт Југословенског клуба задржава, али у исто време предвиђа таква и толика изузећа од тпх начела, да би бпло сасвим могуће, на основу самога устава, путем обичнпх закона, преобратити индивидуалистпчки поредак у колективистички. Нарочито су важне ове одредбе: (1) За пзвесна предузећа прописано је да се пмају ставптп под надзор привредних већа, у којпма he бпти заступљени предузимачи, потрошачи и раднпци. (2) Дано је овлашћење законодавцу да одреди предузећа у којима he радници учествовати у управи предузећа и у деоби чпсте добити. (3) Допуштено је законодавцу претварање кога било приватнога предузећа у колективну својину или прпватних задруга или самоуправних тела или државе. У социалној полптици, главна тежња Југословенског клуба бпла је, како пзгледа, потпомагање задругарског покрета: