Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

48

УВОД

Смодлакином, с једне стране, покрајине стоје у великој зависности према државној власти; с друге стране, два тако важна државна органа као Горњи Дом п Државни Савет стоје под несумњивпм утицајем покрајина. Када се узме да Државни Савет решава о законитости и целисходности покрајинских уредаба, да он одређује круг надлежности покрајинама, и да он даје обавезна тумачења устава и закона, онда је за положај покрајина од пресудне важности да баш то тело имају под својим утицајем. Преко Државног Савета оне могу ублажити државни надзор над својим уредбама, могу проширити своју надлежност, имогу добити онаква тумачења устава и закона која су за њихову самосталност најповољнија. У место да обезбеди аутономију покрајинама непосредним начином, Смодлакају јеобезбедио посреднпм начином, обезбедио тако, што је државну власт, добрим делом, провинциализирао: покрајине господаре у центру, и зато нпје потребно да се њихова самосталност према центру нарочпто утврђује. П. НАЦРТИ ЗЕМЉОРАДНИЧКИ, СОЦИАЛИСТИЧКИ, И РЕПУБЛИКАНСКИ. (1). Нацрт Земљорадничке Странке. У томенацрту држава се дефпнише као политичка, као привредна, и као културна заједница. Као политичка заједница, она представља једну .. монархију основану на начелима народне суверености. Краљ не врши сам ни законодавну нп извршну власт; он има само право надзора над органима који те власти врше. Законодавну власт врши једнодомна Скушптина, изабрана не од једноставних бирачких тела, него од допуштених п организованпх занимања. Број посланика свакога занимања одређује се према броју његових чланова; у овакој држави као што је наша, Народна Скупштина морала би бити огромном већпном земљорадничка. У оквиру свакога занимања гласа се по лпстама за целу земљу. Пошто посланицп нису представници целога народа, него изасланпци појединпх позивнпх организација, њихов је мандат везан и може се опозвати. Извршну власт вршп т. зв. Народна Влада. Председника владе бира Народна Скупштина из своје средине, на две године. Он поставља остале чланове владе, којп не морају бити народни посланицп. Нацрт земљораднички нпје усвојио ни председнички систем нп парламентарнп. По председнпчком систему, шеф владе и парламент не завпсе један од другога: Шеф владе не добија свој положај од парламента него од народа; парламент не може бити распуштен од шефа владе. По земљорадничком нацрту, шефа владе бпра парламент, који сам може бпти распуштен од шефа владе. Између та два чиниоца постојп, дакле, узајамна зависност. По парламентарном систему, сви су министрп политпчки органи; доведенп на владу поверењем парламента, онп се уклањају