Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

је један писмец акт, потписан од Краља, а премапотписан од одговорних министара. Акт- о уставној промени који долази од Скупштине, решава се по једном поступку који нлје прописан скупштинским пословником него самим Уставом. И ако је тај акт само једна резолуција, о њему се решава по поступку законодавиих предлога, а не по поступку резолуција (претходно упућивање у одбор, начелни и посебни претрес, гласање у целини). За пуноважан закључак скупштински о потреби уставне промене тражи се квалификована већина од 3 /5 од законог броја посланика. Због те квалификоване већине, скупштинска инициатива уставне промене већма је отежана него краљева. Осим тога Скугпптина не може спречити Краљеву инициативу, а Краљ може скупштинску. Скупштинска инициатива мора проћи кроз законодавни поступак; пре него што се тај поступак оконча, на пр. између упућивања предлога уставне промене у одбор и почетка начелног претреса, Краљ би могао распустити Скупштину и тиме спречити инициативу уставне промене. 18. Акт о уставној промени, да би имао важности, мора бити саошптен: Скупштини, ако долази од Краљаг, Краљу, ако долази од Скупштине. Тај акт одмах изазива распуштање Скупштине и расписивање нових избора. Нова Скупштина мора се сазвати најдаље у року од четири месеца. Ако је инициативу уставне промене узео Краљ, рок се тај рачуна од дана саошптења краљеве одлуке Скупштини; ако је инициативу узела Скупштина, рок се тај не рачуна од дана када је њено решеље саошптено Краљу, него од дана када је било изгласано. 19. Ради извршеља уставне промене бира се увек нова Скупштина. Уставну промену не може извршпти једна Скупштина за коју се, у тренутку њеног избора, није знало да he се тим послом бавити. Чланови Устава које ваља променити, означавају се унапред у оном акту на основу кога се Уставотворна Скупштина сазива: тиме се бпрачима даје могућност да, за време пзборне борбе, yijy у појединости уставне промене. За разлику од промене закона, о промени Устава тражи се, на известан начин, мишљеље бирачког тела. 20. Уставотворна Скупштина, која се бира ради промене Устава, не разликује се од обичних Скупштина ни својим бројем нп својим саставом, као што је био случај са ранијим српским Великим Скупштинама. Од обичних Скупштина, она се разликује само својом надлежношћу, у толико што она може да меља Устав који обпчне Скушптине не могу да мељају. Због тога што, иначе, нема никакве разлике између уставотворне и обичне Скупштине, треба рећи да .Краљ има према Уставотворној Скупштини иста она права која п према обпчној. Он је тај који је сазпва, отвара, закључује п рас-