Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ПРОМЕНА УСТАВА

69

пушта. У случају распуштаља, оп би морао у пстп мах наредити изборе за другу Уставотворну Скупштину, јер такви проппси важе за распуштање обичне Скупштине. Исто тако, за Уставотворну Скупштину важио би пословник обичне Скупштине, ако она не би решила друкчије. 21. Уставотворна Скупштина има ограничену надлежност. У обичном закону обична Скупштпна може променити што год хоће. У Уставу Уставотворна Скупштина може променити само оне тачке које су означене у краљевом, одн. у скупштинском акту на основу кога је сазвана. Другим речима, пнпциатива уставне промене не може долазити од саме Уставотворне Скупштине. У случају да је Уставотворна Скупштина сазвана на основу једног скупштинског акта, јасно је да Скупштина која је тај акт донела, не може из тога акта ништа накнадно избацивати нити може у тај акт шпта накнадно уносити, јер одмах после његовог доношења она је била распуштена. Али узмимо да је Уставотворна Скупштина сазвана на основу једног краљевог акта. Да ли би Краљ имао права да свој акт накнадно мења? По нашем мшпљењу, он не бп то право имао: дух је уставнпх прописа да Уставотворна Скупштина може решавати само о оним тачкама Устава које је Краљ саопштпо претходно обичној Скупштпни и које су бпле познате бирачком телу у тренутку избора Уставотворне Скупштине. 22. Акт на основу кога је Уставотворна Скупштина сазвана, мора садржавати све тачке Устава које ваља променитп, али осим тога она не мора садржавати ништа друго. Није речено, ко he пмати да предложи пројекте нових уставнпх прописа. Пошто за односе Краља и Уставотворне Скупштине важе иста она начела која и за односе Краља и обпчне Скушптине, то би пројекте нових уставних прописа могао предложпти како Краљ тако и поједини чланови Уставотворне Скупштине. Ти пројекти проучавали би се и претресали на онај начин којп је Устав предвидео за обичне законе: од редовног законодавног поступка, Устав је одступио само у толико што је за одлуке Уставотворне Скупштине проппсао једну изузетну већину, која износп половпну више један од њеног законога броја. У случају потпуне промене Устава, ова би већина била потребна само прп последњем гласању о новом уставном пројекту у целини, јер раније одлуке не сматрају се као коначне. У случају непотпуне уставне промене, ваља рззликовати: (1) Оне тачке Устава које су подвргнуте промени стоје у међусобној вези: онда их треба сматрати као делове једне целине, и тражити пзузетну већпну само за коначно гласање. (2) Оне тачке Устава које су подвргнуте промени, не стоје у међусобној вези: онда треба сматрати сваку тачку као засебан пројект, п за сваку требатражити изузетну већину. Питање је, ко he бити над-