Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

70

УСТАВОТВОРНА СКУПШТИНА

лежан да каже, да ли те тачке стоје у међусобној вези, или не. Понашем мшпљењу, то имада каже онавласткоја је донела акт о потреби уставне промене. Пошто се у томе акту морају означити тачке Устава које се подвргавају промени, то је природно да већ у томе акту буде утврђено да ли су те тачке међусобно везане, или стоје свака за себе. Решења Уставотворне Скушптине о новим уставним прописима подносе се Краљу на потврду. Онда када је Уставотворна Скупштина променила само поједине тачке Устава без међусобне везе, Краљ би могао сматрати да има онолико засебних предлога колико је било и тачака предложених за промену. Следствено, неке би тачке могао потврдити, а неке одбацити. Иначе, одлуке Уставотворне Скушптине јесу нераздељива целина, коју Краљ мора или потпуно примити или потпуно одбацити. 23. Да ли се Уставотворна Скушптина сазива искључиво ради питања уставне промене, или је то једна Скупштина која, поред питања уставне промене, може решавати и обичне законодавне предмете? Устав не говори о томе ништа, али, како он не сматра Уставотворну Скупштину као Скупштину нарочите врсте, то не би имало разлога да јој се оспори право решавања о обичним закнодавним предметима. Практични разлози говоре за то, да се Уставотворној Скупштини поред уставотворног рада допусти и обични законодавни. Треба замислити само случар да у тренутку састанка Уставотворне Скупштине Влада нема одобрен буцет ни буџетске дванаестине. Ако Влада не би могла добити буџетске дванаестине од Уставотворне Скупштине, она би, без икакве своје кривице, пала у ванбуцетско стање, које би трајало све до састанка прве обичне Скушптине. Скупштина, која је изгласала Видовдански Устав, вршила је заједно са уставотворним функцијама и законодавне. 24. Из свега овога изилази ова карактеристика уста. вотворног поступка: (1) о уставним променама може решавати само једна нарочито пзабрана Скушптина; (2) та Скупштина нема право инициативе: она решава само о промени оних тачака Устава које је Краљ, одн. претходна Скупштина означила; (3) за уставотворна решења тражи се квалификована већина. У свему другоме, уставотворни је поступак истоветан са законодавним. 25. Од промене Устава ваља разликовати обустављање Устава, које значи да извесни уставни прописи привремено губе важност. Обустављање устава бива обичнпм законодавним путем: с формалног гледшпта, између решеља Краља и Уставотворне Скушптине и обичних закона има разлике, јер та се решења доносе по нарочитом поступку; али, с формалног гледишта, између обпчних закона и једног закона о обустављању Устава нема разлике.