Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

72

УСТАВОТВОРНА ОКУПШТИНА

ГЛАВА II. СНАГА УСТАВНИХ ПРОПИСА.

(У. чл. 91, 109,142) 28. Уставни прописи требало би да имају снагу највиших земаљских закона. У ствари, они немају исту снагу за све три власти, законодавну, управну, и судску, и не може се рећи да све три власти везују као највиши земаљски закони. 29. Управну власт уставни прописи везују као највиши закони. Главни органи управне власти, министри, одговарају кривично, у првом реду, за повреду Устава. 30. Судска власт, у начелу, везана је само законом, а не и Уставом. У Уставу је речено, да судови суде по законима. Оваква одредба налазила се и у ранијим српским уставима, и увек се тумачила тако, да су судови дужни применити сваки закон,'ма он и не био својом садржином уставан. Судовима се није признавало право тумачења Устава, и у случају сукоба Устава и закона, судови су морали претпоставити закон. Али то правило да судови не суде по Уставу, него по закону, - није без изузетка. (1) У закључним одредбама Устава стоји, да чим Устав ступи у живот, престају важити сви правни прописи који би му били противни. Сви ти прописи сматрају се као непосредно укинути Уставом, лишени важности за све државне власти, па и за судску. Код свих закона који су претходили садашљем Уставу, за судове би се поставило питање, да ли су њпхови прописи још у сагласности са Уставом, из чега изилази, да код закона изданих пре 28 јуна 1921, када је садашњи Устав ступио у живот, судови имају право, а за законе издане после тога датума, немају право, да цене њихову уставност. На пр. по члану 9 Устава, смртна казна не може се установити за чисто политичке кривице. Ако би у ранијим казненоправним прописима била предвиђена смртна казна за какву чисто политичку кривицу, судови не би више могли применити такав казненоправни пропис, јер би га, због његове несагласности с Уставом, морали сматрати као укинут. На против, ако би једним новим казненоправним прописом, после садашњег Устава, противно наве-деном члану 9, смртна казна била предвиђена за какву чисто политичку крпвицу, судови би морали по томе пропису изрицати осуде на смрт, јер њима не припада право да цене уставност оних закона који нису претходили него следовали садашњем Уставу. За поједине уставне чланове може бити спорно, да ли доиста изричу непосредним начпном укидање ранијих супротних прописа, или садрже само упутства за законодавца да он изрече њихово укидање. Али, кад год један члан Устава,