Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

био учинио 2 Сад бих се свему томе најслађе насмејао, а синоћ» Синоћ бих се био исповедио тражећи опрост као неки велики грешник који би се био обратио. Сада се са пуно веселости сећам свих својих детињих несташлука, особито пак те крађе, те се управо дивим својој умешности и довитљивости с којом сам до оног новца дошао. А то није било тако лако. Сећам се свега као да се то сада догађа. Колико сам се само морао мучити док сам подесио палицу да може да уђе у сандуче. А онда лепак који је морао да ухвати и задржи бакрени и сребрни новац! И то све у највећем страху да нико мимо не прође, да ме нико не види! Јер, ма да је та мала црквица била далеко од варошице, мимо ње је пролазило много људи у свако доба. Туда је водио пут у заливе у којима је било много рибарских кућа, у којима су рибари имали своје мреже и бродове, а тежаци своје винограде. По који пут ми се догађало да је сандуче било празно. Зато сам понекад, особито после неког празника, бивао богато награђен за оне друге дане у којима сам се узалуд пео горе. Тада се, или служило у црквици, или се због лепог времена шетало до ње, па су побожници били издашни. Баш као да су мислили на мене знајући колико је мени стало до поморанџи и другог дивног, најслађег воћа које нам је слала противиположена, воћем богата земља. О, како сам тада, пун новца, радостан, трчао ка варошици и онда у њој куповао свакаквих играчака, слаткиша, и то у толиком броју и количини да сам и своје најбоље другове могао да даривам. А био сам необично дарежљив. Управо ко човек који се служи туђим новцем! Та ме је дарежљивост готово и издала једанпут. Учитељ је почео да ме испитује: одакле мени новци за све то. Спасила ме моја мајка. Слагала је, јадница, да ми их она даје, јер је била премрла од страха, ако би, осем свега осталог, пала на мене још и сумња да сам крадљивац! Размишљајући тако он се поново вратио у сјајем осветљено доба свога детињства. А док је испитивао и расуђивао о свом чудном расположењу у којему се синоћ налазио, он је налазио у себи толико нових лепота из тог доба да му је то донело нових радости. Тому се некако учинило као оним случајним ронцима за летњих дана који извуку са дна мора неке скупоцене предмете о којима до тада нису ни појма имали да се ту налазе. То очарење проналаска скривених ствари понесе га и у дубине живота које су дошле после његовог детињства и које су трајале све до овог тренутка кад се враћа у пределе које му већ самом мишљу на повратак враћају безбројне заборављене догађаје, некада пуне значења и радости за њега. И све то крену калеидоскопски исрпед његових очију, те он виде да се по свему оном из његовог детињства могао да порече његов цео живот после. Како је у детињству почео, он је у целом свом животу био грешан, па је заиста могао рећи, да је свој кратки "овечански век искористио у сваком погледу. Јер је он ретко када обуздавао своје нагоне, своје страсти. Он је свесно дозвољавао да се свеу њему догоди према расположењу и приликама у којима се налазио. Он је био грешник, али ипак сви његови греси, греси су нагона и нису ни-