Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

115

приповеда: како ће јој бити добро код њега и с њим, како ће сазидати нову кућу, цео двор за њу, и повратити изгубљено дедовско имање, облачити је као лутку, водити у свет. Мисли да га мала жена, та Милица девојчица, анђео и дете Божје, слуша као литургију и пије му речи. Но кад за гором плане месец и по соби падне устрептао сјај, угледа је где као мртва лежи уз њега, исколачено загледана у сенке на зиду.

= Шта је тебиг Упита је, пренеражен и iy, — Како то.

гледаш» Куда гледаш»

= Илија! — шапне она сухим гласом. — Немој више да говориш. Престани!

— Зашто да престанемг Не волиш да слушашр» Не верујеш шта говоримр Или си, можда, болесна!

— Пусти ме!

— Куда да те, Милице пустимг

=— Куда било... Не могу овако... Гушим се!

И хоће да устане и сиђе са постеље.

— Можда прозор да отворимг предухитри је он и скочи, али та она задржи;

= Није зато... Свеједно, лези. Само немој да причаш и да ме дираш.

Ућути он и легне опет, у нади да ће је до сутра све то проћи и да ће се она на крају и у том изменити. Но баш да: заспи, кад га тргне њен ужасан врисак: |

= Ено га, ено га! Ајао, не дај!... Не дај ме мама, не дај ме!

— Шта, шта, шта ти је> диже се он и трља очи. — Милице! Шта вичеш 2 Кога видиш» Милице!

Мора да устане, запали свећу, да се силом с њоме шали и да се смеје, док је некако доведе к свести и док је умири. Узалуд је сутрадан пита зашто је у ноћи викала. Тобоже, сувише много ради, па јој попусте од слабости и заморе се живци. Па нека не ради! Ето јој слугу и слушкиња, а она нека седи и гледа, и нека се одмара!.. Тако је и чинила једно време. Узалуд. Опет би она сваке ноћи, у сну, кукала, и викала у помоћ матер. Каже, ваљда зато што се боји да јој дете не испадне из колевке: слабачка, стара, неподесна та њихова колевка, па се може преврнути и убити дете. Купио он онда за дете кревет, чврст, леп кревет, од железа, па са завесом. Био је уверен да ће отад спавати у миру. Али се она будила и тад, викала и звала. Па бар да је икад знала шта је у сну видела! Него јој он после увек каже да је бунцала, да је вапила и кукала, и да је силно плакала. Па зашто је, зашто је опет плакала>

Ваљда јој је баш праведника отац убио.

Ни мртав неће Илија знати зашто се и кад се разболела, ни зашто је узнесена, кротка и увек сама. Увек је таква била. Ни некада давно, пре тридесет лета, кад су се узели и млади били, није се мужу радовала, ни исте мисли с њим делила, гледала у њему друга. Дође он с пута, са вашара, из далеких, туђих земаља, куд је ишао

за трговином, и срећом, и златом, дође и донесе за њу свакаквих.

поклона: ципела, марама, и прстења, и златних ланаца. Сав срећан - g*