Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

Пи

:

војници били су заклоњени у рововима,) али чим њу спази, отвориће

"ватру и убиће је сигурно. Одговорила је равнодушним тоном, да се

она смрти не боји, једино се боји да не буде заробљена. Устао сам тада из рова и позвао је у Куртовића колибу, која

је била одмах иза нас. У колиби и око ње било је неколико коњичких

и пешадиских официра, који су били изишли из ровова кад је непријатељ прекинуо ватру, а ту је био готово стално и командант одсека. Један од официра имао је и литар ракије, те се сви мало поткреписмо, а понудисмо и Рускињу, с којом отпочесмо разговор.

"О себи није нам много причала; рекла нам је само да се зове Дарја

Александровна, да је из Петрограда и да је дошла да као добровољна болничарка негује наше рањенике. Нисмо је ни ми много испитивали, нити и данас знам, откуд она ту код нас; Т. ј. да ли јој је наређено и од кога, или је чувши борбу дошла сама»

У томе времену, 1. септембра пре подне, за Дарју није било много посла, јер је - у борби настало затишје, те је било мало рањеника и сви су право са положаја евакуисани у позадину. Тим затишјем користили су сеи наши комесари те су донели ручак — месо без чорбе и хлеб — за цео дивизијон. Дарја, која ништа друго сем лекова, није имала, ручала је са нама пред Куртовића колибом. За“ време ручка непријатељска артиљерија отворила је такву ватру, да се земља тресла. Батеријски плотуни ређали су се један за другим, али су аустриски шрапнели прелетали високо изнад нас и распрскавали се далеко позади по шумарцима, у којима, сем наших коњоводаца, није било никога. =

Ову артилериску ватру ми смо војници мирно поднели, једно што смо били на то навикнути, да друго с тога, што смо знали да

_ непријатељ из СТО да не би гађао сопствене трупе, неће скратити

одстојање. Али је било за дивљење држање Дарје; на њу ни најмање нису утицали ни страховита грмљавина топова ни фијук граната и шрап-

· нела изнад наших глава. Остала је мирна и равнодушна према свему

што се око ње догађало, као да је у Петрограду а не на Дрини.

Цело то пре подне вршене су припреме за напад, који је био наредио командант Дринске дивизије !! позива, зашта је као појачање трупама на Курјачици упутио 1. батаљон ХУ пешадијског пука | позива.

Коњичком дивизијону наређено је, да за време напада остане у резерви на дотадањем положају, с тога се око подне вратимо, и Дарја са нама, у исте наше ровове — пред Куртовићем колибом — из којих смо били изишли ради ручка. Одмах затим наши пешаци прешли су у напад, те је отпочела паклена пушчана и митраљеска ватра десно и лево од нас.

Дарја ме тада упитала да ли постоји опасност да будемо заробљени, понављајући да се само тога боји. Рекох јој да је то искључено, али да може лако погинути, нашта ми је равнодушно одговорила, да јој је то све једно.

Напад је испочетка успевао, ули су наши имали тешке губитке, те. код КУР ТОВИВ РВ колибе убрзо почеше пристизати рањеници;

ож