Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana
WO
ta 8
БИТОЉСКА БИТКА
4—–6 новембра
Турска.Вардарска армија, после претрпљеног пораза у Кумановској битци, одступила је делом преко Велеса и Прилепа а делом преко Тетова, Гостивара и Кичева ка Битољу. И, после дужег вре-
_мена, а под заштитом свог УМ корпуса, ангажованог у борбама око
Прилепа, т. ј. на Бабуни и Алиначким висовима, њене се трупе искупише код овог главног града Пелагоније и припремише за понован отпор. Она тада, са свима појачањима која бејаше тамо затекла, није износила више од 30— 35.000 бораца, — дакле без мало половину броја, колико је имала наша Прва армија, која је за њом наступала концентрично: већим делом (Моравска, Дринска и Дунавска ! позива, један део Тимочке ||! позива и Коњичка дивизија) од Прилепа, а мањим делом (Моравска дивизија !! позива, ојачана једним пуком из Коњичке дивизије и једним пуком из Моравске бригаде) од Кичева.
С обзиром на ту фрапантну бројну разлику, изгледа на успех за поменуту турску армију није било, особито ако Грци буду стигли да узму учешћа у битци, т. ј. ако после свог заобилазног покрета преко Солуна буду на време приспели овамо. Но, тако нису мислили турски команданти. Осокољени успехом Џавид пашиног М! корпуса над грчком У дивизијом код Соровића на западној страни Острвског језера и удаљености главне снаге грчке војске, која је пре тога више водила рачуна о својим сепаратним политичким циљевима, специјално о освајању Солуна који је био сасвим по страни, него ли о заједничким битним војничким интересима, они се надаху, да ће ипак моћи издржати у предстојећим борбама са надмоћнијом нашом Првом армијом. И то у толико пре што су им овамошње теренске прилике ишле на руку, јер Шемница и Црна Река, које са две стране опасиваху њихове нове положаје испред самог Битоља, услед топљења снегова беху силно надошле и поплавиле велики део равнице око себе, тако да су збиља представљале озбиљну препону, особито ова друга која се могаше прелазити само преко мостова. При том, веровали су, да ће се српска војска у свом наступању стриктно држати главних друмова Кичево—Битољ и Прилеп—Битољ и да ће покушавати какав шири обухват само од Прилепа преко Калабака и даље преко мостова на Црној Реци код села Трна и Чекркци. Па, како се сви ти правци стицаху на релативно уској просторији позади овако јако набујалих напред. именованих река, рачунали су као извесно да ће им сеу виду некаквог -повољног шанса за задобијање успеха, указати прилика