Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

"67

да са целокупном снагом приме предстојећу битку, без које нису хтели напустити ни овај крајичак Македоније.

По тој претпоставци, која ће се на пракси показати погрешна, и била је груписана ова турска армија. Тако дакле, УП корпус Фети пашин посео је био линију Кочиште (највиши врх на греди Кирамарице) — село Кукуречане, ради затварања правца којим би морала ударити Моравска дивизија !! позива, ако би се одиста држала друма Кичево— Битољ. Лево крило овог корпуса у реону Кочишта било је дакле одмакнуто од Шемнице. Зато су испред њега, у својству предстража, били истурени једна батерија, која је у случају повлачења, због стрмих нагиба Кирамарице за својим леђима, морала тамо и остати, и један пешад. пук, на чије држање Зеки паша, армијски командант, судећи по ономе што он пише у својим успоменама, није много полагао из разлога што је био састављен од људи »који су се раније у Штипу и Куманову били растурили.« М корпус Кара Саидов пак био је размештен у потопљеној равници Шемнице, а на линији Кукуречане—Могила— Трн, ради затварања праваца, обележених друмом Прилеп—Битољ и сеоским путем опет од Прилепа преко Калабака левом обалом Црне Реке, дакле праваца којима је по рачуну Турака требала нападати главна свага наше Прве армије. А испред тога корпуса, с оне стране Шемнице, били су избачени код Хана Петилапа његова два батаљона и остатци некадање Коњичке дивизије, али само до 2. новембра, када их наша Моравска и Дринска дивизија ! позива, пристижући на бојиште, примораше да се повуку иза ове реке. Најзад, из састава МГ корпуса Џавид пашиног, три батаљона и једна до две батерије бејаху се укопали код села Чекркци према селу Новацима, ради заштите десног бока целе армије. Од ових пак два су батаљона 31. октобра били пребачени на леву обалу Црне Реке да изврше насилно рекогносцирање у правцу Влаклара и Меглене, па су, под притиском Коњичке дивизије, ојачане једним батаљоном !Х пешад. пука из Дунавске дивизије ! позива која ће се ускоро појавити на овом и оном правцу према Трну, морали истог дана вратити се натраг, оставивши у Новацима једну чету, која ће тек 2. новембра изјутра бити одатле отерана. А остатак овог корпуса задржан је био у армијској резерви код села Поздежа и Оризара, источно од Битоља, дакле позади армијског десног крила.

Али зато Облаковски висови и положаји око села Гопеша на обема странама изворног дела реке Шемнице, који заштићаваху једну од двеју постојећих комуникационих линија с једне и с друге стране планинског масива Перистера, и то ону која је водила преко Ђаватског превоја, Ресна и даље западном страном Преспанског језера, били су потпуно пренебрегнути. Поверени су били чувању жандармерије, која

је, због своје слабости, била доста лако растерана под притиском“

Моравске дивизије [| позива која, противно очекивањима Турака, бејаше баш овамо ударила, подељена у две колоне. Ова дивизија дакле у току 3. новембра сасвим је била овладала овим веома важним положајима, а својом десном колоном још се беше опружила и до Ђа-

ватског превоја. А то је значило ни више ни мање него формалан ,

прекид напред поменуте комуникационе линије, тако да је за евен-