Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

70

=

што га ти даде.... М пада коленима тако силно да под одјекује, и чујем како јој зглобови пуцају.

ад сврши, метне шамију и седа за софру, дахнувши слободно пошто још једном баци поглед по соби, као бојећи се да није штогод још заборавила, што је требало учинити пре ручка. Ја јој, држећи

чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време“

свој образ, честитам празник:

— Христос се роди, нано, и срећан дан!

— Ваистину и с тобом, чедо моје! (Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог да да ми ти.... и загрцне се, те једва испије чашу.

Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне. (Од свачега ја морам прво, аона на дохват, клечећи. И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво.

После 2 — Мирно је, тихо. Чује се како мачка преде и кокош у кујни кљуном бије по тепсији и саханима тражећи мрве.

ве куће миришу на масно и силно. Јела мрсна, јака, те сви

лешкаре или спавају у собама око мангала или пећи, увијени у ко--

лијама, а жене с пребаченим бошчама на глави. Први је дан Божића, па не иде да човек одмах... Има кад, три су дана. И заиста, ено, другог дана, једва ако је поноћ прешла, а

_погдегде тек запишти зурла и допире који глас песме.

Ма."

У јутру само попови ако одстоје службу, а сви остали само припале свећу и одмах излазе натрашке крстећи се много, брзо, ужурбано, као да одужују нешто. Из димњака по кућама почне да

куља густ, смоласт дим од печења, меса, кобасица. Цела улица за--

мирише на пастрму. Кроз капиџике и по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду. (ООвлаш забацили колије, ципеле им добро не обучене, јер их сваког часа скидају, очи им се закрвавиле и овлажиле. М већ почели, кога год сретну од деце и слугу, да шиљу по Фатиму, чувену, прсату Циганку с белим лицем, црним и округлим очима. (Њу је после општина морала силом да уда, јер кад се с њом нађу, онда забораве и ручак, вечеру и ноћ. До зоре пију ракију, ките је и облажу новцем, своје жене бију и терају из куће ради ње). Учас се све променило. А и у ваздух као да струји нека голицава раскошност и изобиље. Где год се окренете, свуда жагор, песма, свирка. Свирачи само ничу пред кућама, заједно с гомилом деце. Зурле пиште, бубњеви бију, да се тресу прозори и гасе кандила.

амо код нас! Ех... Одавно смо ручали и то већином јучерашња јела, што су нам остала. После ручка изашао сам на капију, да слушам свирку, песму и гледам где се луди Менко пијан ваља по улици, распасује и баца са себе одело. Кад се повратим у собу, мајку не могу да познам. Обукла се у стајаће руво, опрала главу, забрадила се лепо шамијом, те јој образи одскочили. (Села до прозора и са завученим рукама у пазухе гледа на улицу, наслоњена челом на окно. Ма да јој је лиџе смежурано, ипак јој сада дошло чисто, миришљаво, а око јагодица избила једра, топла румен. На њеном, истина «старом, али јаком врату виде се где брекћу и

нв ренина верен -

S NR CA OL SKU zana aaa авва а rana Етна

НЕ КЕ — Па io O u