Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

ла мраку ЛА ЕНЕН ЂЕ ЛЕ ТЕМЕ

на птице, па узбра једну дугачку, танку палицу, затим на њен врх причврсти густ лепак којим је хватао птице. Онда, провукавши је опрезно кроз онај мали отвор на вратници, хваташе, па полако извлачиваше: један по један комад тог бедног новца који су побожни људи даривали сиротој црквици за њено улепшавање и издржавање. То му је ванредно успело, и он је за најкраће време повадио из сандучета до последње паре! А како му је пак тога пута успело, то се он после враћао свако неколико времена, чим би оценио да се могло накупити нових пара.

пити —

altyazı Air у

РЕЗЕ

То бејаше тај прекршај из детињства који га је тренутно био потпуно испунио неким неразумљивим осећањем греха. И увек тако, увек кад би се сетио свог детињства. Ма да је у истом времену учинио много других, а и много теших прекршаја, ниједан није будио у њему ово осећање које је овај будио. Једино овај! Ма даје и послеу животу учинио много небројено горих преступа ниједан никада није узнемирио његову најмирнију савест! Ни оне страшне туче, готово убиства, којима је као млад човек био понекад узроком, понекад жртвом; ни онај његов злочин у оној прљавој крчми Одесе, у једној од оних припетих, прљавих улица с леве стране луке, у којој је због неке гнусне женетине лупио једног француског морнара тако јаком боцом по глави, да се овај сав у крви срушио на земљу. Можда га је и на месту убио Како је са својим друговима брзо побегао он не зна и никад више није чуо ма шта о том човеку, и ако су се њихови бродови „неколико пута после срели. Није га никад узнемирило ни сећање на ону тучу у Цариграду кад је једном свом другу пружио, кришом, свој | дугачки морнарски нож, а он га забо дубоко у утробу неког Грка i који је хтео да их опљачка на коцки, служећи се са две игре карата. | Најпосле га није никад узнемирило ни оно његово најгоре дело које | је извршио у Марсељу, кад је, због квара брода, остао неколико | месеци са једном девојком, коју је преварио, оставио ју бремену и отпловио, ма да јој је био свечано обећао да ће је узети собом и одвести својој кући, у своју отачбину. Све то и још много више, готово успомене најгорег разврата, узалуд прођоше кроз његово сећање, не узбудише га! Зачудо, за све то он није осетио ни најмање кајање, ни најмању грижњу савести. Као да је то морало да тако буде, на основу нечега што је њега потпуно оправдавало. Међутим оно ситно | дело из његовог детињства, она наивна, мала крађа малој црквици, j потстакнута несавладивом жудњом детета које још није ни могло да | расуђује, узбуђивало га и сада као и увек. И он би још лако могао | да протумачи узнемиреност своје, савести за несавладивих олуја и | бродоломног плутања по морима, кад је, као и сваки најокорелији; | безбожни морнар вапио Небо за помоћ, а особито Мајку Божју оне | мале црквице на брежуљку његове варошице, јер се бојао за живот, | па би се био обратио ма коме за помоћ! (Тако се и он у тим тре-

· нутцима обраћао Госпи ма да није веровао па, сав у бесвесном страху | да му она није опростила, обећавао јој штету стоструко надокнадити!) Али он не може никада да протумачи одакле ово несавладиво осећање грешности због тог преступа, у овим тренутцима највећег мира и |