Večernje novosti

9

Бр. 34. Уторак, 27 Новембра 1918. БЕОГРАД.

Излазе сваког дана у 7 сати изјутра. Цена 20 п. дич. или 40 хелера.

Споразумне Силе и Југослазијз.

ГОДКНА XXI. Рукопксз и претплату тргба слати: Уредништву ВЕЧЕРЊПХ НОВОСТИ ЕЕОГРАД, Космајска ул. бр. 28.

Постанак југослсвснске државе није само иролукат тежње вловенаца, Хрвата и Срба, да се отресу туђинског господарства и оснз'ју ссмосталну и слободну своју државу, већ и политике које су велике Западне силе, Енглеска и Фран цуска, водила и пре овог рата, а нарочито за време овога рата. Енглеска, та колевка политичких слобода и узор свима напредним иародима, увек је била за право и слободу потлачених народа. Еиглеска је симпатисала и помагала ослобођање Грчке, снажно припомогла уједињењу Италије, тражила слободу за Јерменску и све тлачене мароде у Турској, и увек потпомагала тежње Југославема, а нарочито њиховог слободног представника, Краљевине Србије. Француска је не мдње помагала тежњв свих народа, који су вапијали за слободом. Племенита француска нација абог тога је и уживала симпатије у целоме свету. Француска је потпомагала и помогла уједињење Италије, у друштау са Енглеском створила грчку краљевину, помагала независност Румуниј«, и увек била на страни Јужних Слов:на. Француски политичари били су ти, којн су највише саветовали јужним Словенима слогу, и одбацивање свих ситних размирица, остатака давне прошлости или плодова туђинског и непријатељског утицаја. Ове су две силе и речју и делом, а у рату и крвљу свгјих синова помагвли идеал југословенског народа. На крају, порзд идеалних разлога, ова политикапредставља и добро схваћен интерес тих всликих и културних народа. Они у Југославији доби* Јају верног и признагелног прдЈа:еља, њихови ^рговачки и индустриски интвреси наћи ће добро поље у Југославпји и највећу предусретљивост код народа. Ствирањем Југославије заштићен је и њихов интерес, јер нестаје баута, ко|и је претио европском миру. Ј- С. Ратне и полктинке тести. РАТНА ОШТЕТА ОД НЕМАЧКЕ. „Дели Њус* нзвешт ва, да ће Савезници ставити Не/ачкој ове уелове у име ратне одштете: 1. У току неколнко година има Немачка плаћати одшгету у злату и то за све штете шго их је учинила у Белгији и у

Француској. Ова је штета процењена на 2 и по милијарде фунте штерлинга. 2. Немачки раденици мора!у подићи све унишгене куће у градовима ових земаља, а потребни материјал има се лонети из Немачке. 3. Немачка има платити одштету за уништено бродовље. Нови бродови ксјз Немачка сагради приаадаће савезницима, а дотле ће немачки стари бродови пловити место уништених савезничких. 4. Немачка има накнадиги и остале губитке. 5. Савезницима се има предати све злато, које се налази у Немачкој. 6. Пронзводња немачких угљених рудника ставиће се под контролу савезника и плаћа се такса, која ће бити у вг.жности више година. 7. Немачка такође има платити одштету за опустошење у Итслији, Србији и Румунији. ВИЛСОНОВА ПОСЛАНИЦА. „Рајтеров биро“ доноси исцрпну садржину Ви-сонове посланице упућене гпштој седници конгреса америчког. Вилсон у њој говори, да се морају све силе посвет41ти миру, који је осигуран против насиља нсодгоаорних монарха и славољубивих војнкчких котерија. Ми тражимо међународну праведнвст. Сировине и индустријска стоваришта, одређени за војску, сад су опег слободна за сврху, којој су пре рата служиле. Услед свршетка рата смањен је за ову годину ратни прирез са шест милијарда дол-.ра. Погодбе за мир, на која ћемо присгати од највеће су важности за нас и за цео свет. Ми не желимо никакав посао нити свој интерес, већ смо се свесно борили за идеале. БИСМАРК И РОЈНИК. Берлински лист ,Теглихе Рундшау“ осврће се, како јављају из Берлина, у једном нарочитЈМ чланку на С 10 м Немачке, па вели, да су тај слом немачком народу прмредили његови државници и политичари, који нису умели да сачувају, што је немачки војнгк крвљу својом стекао. Иодсећа на знамениту седницу Рајхстага од 23. септембра 1872. год. када је сам Бисмарк одао хвалу и признзњенемачком војнику, као једином творцу у|едињене Немачке. Иовода му јс здтодао један посланик из њсговегрупе, који је из претеране сервилности траж<о, да се Б смарк слави и велича као творац уједињене Немачке. На то је Б/смарк скочио и показујући на Молткеа, ксјИ е ту био присутан, узбу«Јено подвикнуо: и Не ја, не мени, него овоус

човеку оиде, ко,и представља немачку војску, чиниге овзције и захвалите, јер Немачку ннје ујединила дипломатска^памег, него срце и мигпица немачког војника. Да, војници и народии учитељи сгворише ово, чиме св данас дичимо." Подсећајући на те Бисмаркове знаменитепсчи, „Теглихе Рундшау" с болом у души изјављује, како ли би Бисмарк тск данас јаукнуо, гледајући порушено и у прах смрвљепо дело немачког војника, које је упропастила дипломатска памет, тако да га чак нм војвка није била кадра спасти и сачуеати. Нзсш{а црногорсног Матропоша. Заступннк Мигрополита Господина Димитрвја пр <мио је јуча ову депешу из Подгорице: Његовс м Високопреосвештенству Г-ну Димитрију Митрополиту Србије, Бвоград. Нека је олава Богу што поелије надчовечанских жртава и вели^их мукт дочека.мо уједнњењт ЦрнеГоре и Србије! Заједннца двеЈу наших независних а сада у Јвдну јединстзену Државу братскп загрљених коаллвина, под славчом Дчнастијом КараЊрђввића, вековима напаћвни српски карод повешће путем мира и напреткв. У велзко; Југослав^ји наша црквена Јерархија биће обогаћсна и материјчлно и интелектуално. Врло сам срећан што ове велике епохалне усп хе, као и Ваш срећни повратак у ослобођену Резиденцију, могу Вама најусрдвије чвститати. Подгорица. ВаШ у Христу брат Митропо г ит Црне Герејј МИТРОФАН.

Наша пијаца. Прошло је десетак дана од како смо усвомечланку „Наша Пијаца“ изнели, да ће пијаца сама и без наредбе нивелисати ценв и усталити их. Ево наступају дани, где се то и обистињава. Наше новчанице радије се примају од круна; за новчанице француске даје се преко 200 круна, и ако је објављен исти курс за фронке, драхме, лире и динаре. Видимо сада како цене извссним производима опет знатно опадају и како се нивелишу према ценама које владају у Земуну, к«ко ове доиекле пење већа тражња, и како београдске пене обара већа понуда, и слабија тражња, због земун ке пиЈаце. Маст која ја пре кратког времена нотирала у Београау 38 крунз, пала је на 28 круна. Вгћа тражња масти у Земуну од стране паших посетглаца земунске пи;аце, попела је тамо цену масти на 20 и 22 круне. Сад ће те цене у-

тицати Једна на другу и веровтгно ће веоградска цена још опад>ти да се негде сусретне са земунском, која ће се с гурмо, због одласка наших грађана у Зем' н и веће тражње, попети за нешто. На тај начин земунска и београдска пијаца уједиачиће се у многим артиклима и заједно ће потом нпр. падали услед веће понуде и мање тражње, ичи ће се зк’ неке артикле опет пењати, услед мање понуде, а већс тражње и томе слично. Противно мишљењу многих, мислимо да но треба доносити никакве напедбе о ценама, јер ће силом смањене цене повући робу с пијаце, неће бити слободне конкуренције, и баш то ће тајно п већати цене, повући робу и довести још у гору неприлику потрошаче. Наше је мишљење да ће за кратк® време, а нарочиго због великог довоза преко Фијуме, пасти сама по себи цена многим артиклима. Хлеб јс појевтпнио; опадање његове цене повући ће собом неко опадање наднице, ‘евтиније ћемо добити радку снагу, и ако је за сада још мал* понуда. Меса има на пијаци у довољној количини; пре десетак дана била му јс цена 12 круна или 10 динара, па за тим 12 круна или 8 * н., и сад 12 круна или 6 динара. На пијаци има довољно сланине, сувог мвса и дртгих производа од меса тако, да и тражња меса, нешто због скупоће, нешто и због других заменица, није баш одвећ келика. Ми видимо да месо по читаву недељу и »ише дака внси не продато у продавници, и мања тражња, а толпка понуда ве(Јовачно да ће смањити цену; па и ако се извор месу неће скоро побољтати. Помозите да се довезу намирнице, да се непотр?6не залихе понуде потрошачу, па ће се самд собом спустити цена, коју ће опет увек и само регулисати понуда и тражња. Т\_ Едмонд Ростан. Из Париза јављају да је 18. о. м. умро чувени француски цесник Едмонд Ростан, песник Сирана и Орлића. Ростан се родио 1864. у Марсељу, и после краћега бављењт у Иаризу жизео је стално у. Пиринејнма, блкзу морске обале Прве његове песме(1891) нису имале особитог успеха, оли је са својим комадом Без Кошапезциез, који је давап у Француској Комедији 1894, по-

АВЕТИ, драма из друштвеног живота у дела и остали одличан програм.

о О