Veliki Petar ruski car i njegovo doba

113

ци — газде и непустише да му која тужба дође до руку, док једва једноме народном пријатељу неиспаде за руком да преда цару неподписано писмо. Петар га прочита и љућаше се више недеља, а после позва писца и обећа му награду ако све докаже. И овај то учини..—- Да се сасвим увине мужиштво немогаше цар усвојити, али нареди да се под председништвом Василија Долгоруког састане једна комисија, која ће истраживати све кривице од највиших до најнижих чиновника. И сами највећи људи и цареви љубимци нису били поштеђени — сви издржазше казну и народне пијавице населише пусти Сибир. Сенат се упрепасти кад међу многима окривљенима, виде и свога председника кнеза Јакова Долгоруког, великог адмирала Апраксина и кнеза Менчикова, који предаде мач и издржа куЋевни затвор. И Матија Петровић Гагарин, сибиреки намесник; његов зет СкаФиров поста прост морнар.

Један дворанин причаше Петру, како га хвале по Европи, а он га запита да му каже и како га грде. „Кад ваше величанство заповеда, то ћу да кажем све. Држе вас као строгог господара, који једнако казни а никаква опроштаја не даје“. — „Дакле да сам тиран и свиреп владар. Али ти људи треба да знају и околности у којима ја владам“. ;

Једном поклони Петар кнезу Менчикову неку земљу, коју рађаше један грађанин из Риге, мислећи да је државна. Суд га осуди да врати земљу, и он се задиви непартаичности судија, па свакога пољуби у чело го-

Велики Петар. 8