Veliki Petar ruski car i njegovo doba

114

ворећи: „Видите да се и ја сам покоравам закону, и сад неће више нико смети да му се противи“

Један војник — племић — беше у башти,-а пар сеђаше под грмом и говораше: а богу кад повратих правду и правицу“

„Ови суде добро, али ти не“ — рече војник лагано. Цар га испита и дознаде да му је одузето и последње село, јер га он досуди другоме моћнијем. Петар разгледа акта и виде да се преварио, јер му лажно представише ствар. Пресуда се поништи и кривци беху кажњени.

Полиција беше позната тек од времена. Федора Алексијевића, који заповеди да се ноћу у Москви стражари. Петар је и сам, као и пријатељ му Хридрих Вилхелмо Г., вршио полицију. Кад је пролавио улицама задржавао је пекарске момке, окушавао и мерио хлеб, па на сред улице криве тукао. Његова позамашна дубина — штап — тако исто задаваше страх у Петрограду, као и Фридрихова у Берлину. Цар не разликоваше личности и гдекоји великаш честита себи што га казни он сам. Гроф Девијер главни полицај имађаше муку. Једном се шеташе цар преко моста и смотри искварене даске, па одмах сиђе и оправи их, али после дочепа главног полицај и измлати поштено. — „То нек те опомиње да буде бољи пут кроз престоницу“ — рече. му, а после га позва у кола.

Куће беху од слабе зграде и цар се бојао пожара, те нареди да сви чиновници морају