Veliki Petar ruski car i njegovo doba

120

им дадоше одело са црвеним пругама на леђима, да се разликују, и тај знак на скоро поста сраман те многи пређоше у праву веру. Петар није трпио да се вера омаловажава, али беше и слободоуман. И сам је посећивао страноверачка друштва и слушао тумачење св. писма и светих апостола. Радоваше се јако, што се разне вере трпе и слажу а одобри да сваки бира себи судију кога хоће. Највеће му задовољство беше да хвата варалице и улизице, којих беше довољно у Русији. Све оне, који би се издавали за свеце и тиме хтели да живе о трошку радника довлачио је у Петроград и одређивао на тешке. послове. Мрзио је на лажљиве попове етрашно, и једанпут дочу за једнога да прави међу народом чудо са сликом богородичином, па га одмах позва преда се: „Дед сад покажи чуда! — викну цар, али поп клече и признаде да је варалица. Одмах га истера из службе и осуди на робовање.

Џетрово владање беше: вечита борба са варварством, правноверицама и поповима.

Петар као човек.

И као човек Петар беше знатан појав свога времена и извесно је држао, да га је провиђење одредило да доврши свој задатак. Он и у највећој опасности на мору умириваше очајнике речима: „Небојте се. Цар се не може удавити.“ Једном приликом беше на,