Veliki Petar ruski car i njegovo doba

121

_броду и неки стран посланик, па у великоме

страху муцаше: „Нисам ја дошао у Русију да се о Мој двор ће умети да потражи рачуна “ А Петар се насмеје и рече му: „Ако пропаднете ви, Ко емо пропали сви, паса. нама и рачуни,“

Петар беше висок 6 стопа и 8! палаца, по енглеској мери, витак и угледан, на челу му беше извајана озбиљност, мислећи али страшан дух, очи су му непрестано играле као на зејтину. Сваки прав емео је да га погледа слободно у очи; а кад је био нерасположен уклањао се и сам. Једанпут хтеде један Француз да ЈЕ градину по налогу кнеза Менчихова, а цар виде из далека где се овај спремаше да подсеца шуму па дојури у највећој јарости иизби мајстора, који беше тиме јако увређен па се одмах равболе. Петар мало после дође к себи и виде да је други крив. — Дочепа Менчикова за прса и ударајући га о зид викаше: „Ти си, хуљо крив и нико други.“ Па одмах посла по мајстора и мољаше га за опроштај. Менчиков беше сретан што је јевтино прошао. — Петар није имао воље на варварско задовољетво — лов, него је држао једнога ловца, који му је тукао нешто дивљачи за храну.

У осталом Петар беше великодушан и никога није напао без узрока. Кад дознаде да је неки сестрић Мазепин, гроф Војснаровски у Хамбургу, тражаше да му га издаду, кад после гроф клече пред њега и мољаше га ва опроштај — он му опрости живот али га посла у Сибир као слободна и даваше му