Veliki Petar ruski car i njegovo doba

122

издржање. Он није волео да му се ласка и ништа га није могло већма наљутити од лажи. Ко је само једанпут пред њим слагао нигда му више није веровао. Ако би ко говорио о чијим хрђавим странама запитао би га Петар: „А знаш ли му добре странег“ — Бенерал Бартулин рече му приликом, да он казни своје чивовнике што примају поклоне, а сам их прима. Цар признаде, да је примио поклон од једне вароши и загрли дрског укорача, обећавајући даће вратити оно што је скоро изнудио. Кнез Менчиков подера једанпут решење царево, у коме наређиваше кулук, и сви се сенатори уплашише. Кад је Петар дознао за то, запита га: „Шта те је побудило да учиниш то: — „Ништа друго до ревност за тебе и твоје поданике.“ Опрости, Петре Алексијевићу, али ја држим да нећеш и ти поћи трагом Карла ХП. и опустошавати своју рођену земљу. Пренаглио си и оптеретио сиротни округ, него одреди на посао заробљене Шведе.“ И цар одобри разлоге. — И другом приликом, кад изиђе царско решење, да сиротиња даје војсци хране, гроф Головнин поцепа и одговори, да сами сенатори треба да одвоје то из својих спахилука, а не да терете сиротињу. Цар виде доцније да је Головнин заслужан човек и нареди да се начини новац са његовом сликом.

Петар беше раден, спавао је уредно <. часа и сазивао и ноћу своје дворане, кад би му ма што пало на памет. У 8. часа у зору устајао је и читао, а после обишао све судове, школе, Фабрике и раднике. Око 11 ча-