Vizantiske slike. Knj. 1

ЈЕДНА ВИЗАНТИСКА ГРАЂАНКА 93

се пострижемо; и ја, који сам био већ велики, у сред своје туге и суза, подносио сам ту жалост с неком мешавином радости; али мој најмлађи брат, још сасвим мали, кад куцну час растанка и дође "тренутак последњега збогом и последњих загрљаја, отрча мајца, шћућури се у њеном наручју, приљубивши се очајно за њу, и преклињаше је да га још мало задржи поргд себе, обећавајући да ће се после "тога послушно покорити њеној вољи. Мислите ли да се то срце од дијаманта дало тронути, да су га преломила детиња преклињања»> Никако. Шта је одговорила света жена» Победивши своја материнска осећања, она окрете своме сину строго лице: „Ако не одеш одмах драговољно, дете моје, рече му она, ја ћу те својим рукама укрцати на брод који треба да те однесе“. Теодор се врло диви тој «стоичкој чврстини душе која вери све жртвује, до најприроднијих и најправеднијих осећања људскога срца. Ми тешко можемо, признајем, да се придружимо томе дивљењу, и сами побожни тумачи Теодорових дела налазе да је оно мало претерано. Али тим није мање занимљиво забележити, код мајке као и код сина тај начин осећања и мишљења који нас изненађује и вређа. Видећи таква душевна стања, лакше је разумети Иренин грех, и да Теодор Студит није нашао ниједне прекорне речи за тај злочин мајке према своме сину.

Пошто је Теоктиста узела вео, цела се породица повуче на једно имање које је она ималау Битинији, и које се звало Сакудион. То је био један брежуљак засађен дрвећем, на врху кога се простирала мала раван; кроз њу је протицао поток; широко отворени видик пружао се преко великих простора неба, које се у даљини граничило «са сребрнастом пругом мора. Није се могло наћи. мирније склониште, погодније за манастир. Али манастир Сакудион није био једна од оних светских кућа какве су у то време оснивали, више из хвалисавости него из побожности, многи богати људи, који су, повукавши се у манастир, задржавали своје