Vizantiske slike. Knj. 1

ЈЕДНА ВИЗАНТИСКА ГРАЂАНКА 95

је достављен; одговори да закон зна само за један повод за развод, прељубу правилно доказану, и одби да помаже намере владаочеве. Узалуд је Константин МГ звао патријарха у двор; он му објасни да је злочин очевидан, неоспоран, и да једино смрт, или бар заточење у каквом манастиру може казнити ту повреду величанства. Узалуд је, да би поткрепио своје оптужбе, дао донети судове напуњене неком "доста мутном течношћу, тврдећи да је то отров који му је царица хтела да сипа. Тарасиос је остао при своме одбијању, претећи цару да ће га искључити из нркве, ако се не обзире на његове савете, а поред њега синђел Јован подупирао га је у његовом отпору. Тада, на цареве очи, дворски људи, патрицији и стратези, почеше да грде двојицу првосвештеника, и, са исуканим мачем у руци, да им прете смрћу ако не попусте. Ништа не поможе. Најпосле, као што је познато, Константин пређе преко тога; он на силу затвори своју жену у манастир, и, усред раскошних свечаности, које нису трајале мање од четрдесет дана, ожени се Теодотом. Тарасиос, љут, не хтеде да благослови ту прељубничку везу; али патријарх је био политичар: он се чувао да не оде у крајност. Не рекавши ништа, он пусти другог свештеника да обави царево венчање, и, бојећи се да цара не изведе из стрпљења и да не створи од њега непријатеља Цркве, он се уздржа од анатеме чијим је громовима претио, и чак није био строг ни према свештенику који је извршио обред царевог венчања. |

Познато је какву је општу саблазан произвело царево владање у странци побожних. Она је нарочито била жива у манастиру Сакудиону, где тај догађај није вређао калуђере само у њиховом поштовању начела, него их се у толико непосредно тицао што је Теодота, јунакиња тога романа, случајно била блиска рођака свештеника Платона, Теоктисте и Теодора. И тако, док су дворани и по„литичари приклонили главу пред владаревим поступком, побожни људи, подстицани и подржавани