Vizantiske slike. Knj. 1

98 ШАРЛ дил

Њена побожност, прво оживљена патњама, затим распаљена радошћу победе, била је постала ватренија но икад. Без престанка размишљати о божјој речи, молити се дан и ноћ за Цркву, за своју родбину, за свој сопствени спас, побожно присуствовати бесконачним службама, то је била главна брига те побожне жене и њена права срећа. Више но икад она је нагињала аскетизму. Да би мучила своје тело, хтела је да лежи у узаној и краткој постељи, да облачи бедно одело, да се сасвим слабо храни Она би поцрвенела ако би јела кад огладни, и све што је уступала природи било је да једе само једанпут дневно нешто поврћа кувана на води, незачињена зејтином; и никад није пила вина уз то посно јело. Уз то је себи наметнула потпуно сиромаштво; није имала ни служавке, ни новца који би њој припадао, ни хаљине да промени. Кад је умрла, све њене хаљине, или, боље рећи, све њено имање састојало се из једне кошуље од пе и два бедна ћебета.

При свем том, Теоктиста није пала у мистицизам. У њеној „ссами с Богом“, као што се њен син лепо изражава, она је задржала, као у време док је живела у свету, потребу да ради. Она се није губила у непотребним сновима; хтела је да ради својим рукама, и ставила је себи у задатак да тка одело у које ће се облачити сви чланови братства. Окружила се милосрдним делима, скупљајући у манастир и негујући сироте жене у нужди, довијајући се да нађе новаца да им помогне. Нарочито се, као некад у својој кући, с љубављу старала о својима, о њиховом моралном усавршавању, о њиховом вечном спасу. Бринула се за свога мужа, чија је немарност била понекад велика, за свога сина, чија јој се склоност манастирском животу чинила мало дубока; и бдијући над њима из далека, пажљиво је. пратила њихово владање и управљала њиховом

душом.

Она је више но икад показивала хришћанску понизност. Како јој је брат Платон још био у за-