Vizantiske slike. Knj. 1

ЦАРИЦА ИРЕНА 61

гатством и својим утицајем, стални браниоци икона, калуђери. У ствари, то је била, од УШ века, — ма како то чудно изгледало у једној толико хришћанској царевини као што је била Византија — борба између грађанске и црквене власти.

Против њих се цар Константин У, страсна душа, енергична воља, борио с необичном суровошћу. На његове заповести, приступало се суровим казнама, често чак и крвавим. Манастири су били претворени у грађанске установе, калуђери истерани, позатварани, прогнани; у Цариграду их готово није ни било. И цело византиско друштво, увучено у борбу, де-лило се на два табора. С једне стране је био званичан свет, дворске владике, чиновништво, више класе друштвене, затим војска, сасвим одана једном победнику као што је био Константин У. С друге „стране, ниже свештенство, средња класа, народ, жене, чија мистична побожност, одушевљена сјајем обреда, заљубљена у раскош цркава, није могла да се одважи да напусти чудотворне и поштоване иконе.

Ирена је била жена, а уз то пореклом из једне провинције ватрено привржене иконама. О њеним симпатијама, дакле, није било нимало сумње. Алиу тренутку кад је улазила у царску породицу, гоњење је било у највећем јеку; а поред страшнога Константина М,не би било добро сувише отворено испољавати противна осећања. Ирена је дакле брижљиво крила своје убеђење. Она учини још и више: на захтев свога свекра, она се чак свечано закле да неће никад примити иконе; и од тог тренутка, види се како се у тој нешто помућеној души појављује у неколико она притворност и оно отсуство устезања које се доцније тако јако распламтело.

При свем том, и поред те привидне покорности, побожност младе жене није била нека јалова побожност. То се добро видело кад 775. г. Константин УМ умре, и кад нови цар, Лав ТУ, можда под Ирениним утицајем, врло великим у почетку владе, попусти нешто од старе строгости, Василиса је одлучно приступила послу. Многе су жене исто тако