Vizantiske slike. Knj. 1

62 ШАРЛ ДИЛ

биле задржале забрањене иконе: легенда причада је у самом двору, Антуза, једна кћи Константина У, без страха, без устручавања сачувала своју побожност према забрањеним иконима, Ирена је мислила да се може угледати на своју заову и држала да може тајно успоставити, у царском двору, забрањено богослужење. Покушај је могао имати доста трагичне последице. Месеца априла 780. г. више особа из ближе царичине околине било је, на заповест Лава ТУ, затворено и стављено на муке, као очевидно сумњиви обожаваоци икона. И сама василиса била је осумњичена у тој ствари. Прича се да је једнога дана, у њеној соби, њен муж нашао, сакривене испод јастука, две иконе. Кад их угледа, Лав ЈУ се разјари; и мада се Ирена, увек готова на заклетве, клела да не зна ко их је ту метнуо, њен углед код цара претрпео је тиме озбиљан удар: и она је била пала у полу-немилост, кад, на њену велику срећу, Лав ЈУ умре доста неочекивано, септембра месеца исте 780. г. Наследник престола било је једно дете, Константин М]Ј, са десет година; тутор свога сина и регенткиња, Ирена је била царица.

П

Мало је историских личности тако тешко оценити као славну владарку која је успоставила православље у Византији. Зна се да је била лепа; по свему изгледа да је била чедна, и да се, бачена у један покварен и клизав двор, увек одржала беспрекорна; затим, била је побожна. Али кад то кажемо, шта знамо о Иренирг Какве је вредности био њен духр Какав је био њен карактер Без сумње, да га назремо, имамо дела њене владе. Али да ли је она сама, својом вољом, хтела та дела> Да ли је на престолу имала својих личних начелар Или је била само оруђе у рукама вештих саветника2 Та је питања врло тешко решити, и у толико су мрачнија што су писци њенога времена, кад је реч о тој православној и побожној владарци, употребљавали изразе дивљења без ограничења.