Vizantiske slike. Knj. 1

ЦАРИЦА ИРЕНА 68

Њиховим трагом могли су дакле и други насликати Ирену под најласкавијом спољашношћу, и то није пропуштено у нашем веку. Један славни романсијер, који се у младости забављао скицирајући слику благочестиве царице, и који је у једном живописном и мајсторском роману живо оцртао ту занимљиву појаву!), показује нам је као посвећену у тајне платоновске философије, у догме „космополитског херметизма“, знајући „чини помоћу духова које доводе до власти“, и употребљавајући ту моћ кад ју је већ једном стекла, за један једини циљ, величину Византије и успостављање старе римске хегемоније. И ако неко хоће да је замисли онакву какву ју је сањао Пол Адам, нека прочита ову страну: „Седећи под царским чадором, на крајњем рту предгорја изнад брзих вода Босфора, она је проводила вечери пред бесмртном чаролијом левантинског неба, огледајући се у васкама од углачаног метала, блистава као мати божја у сјајном оквиру њенога одела, по коме су се огледале светлуцаве звезде, на свакој пљоштици јединственог драгог камења. У њој су трепериле мисли о победи. У свом сећању изазивала је тајанствена учења грчких школа. Жеља да својим духом оживи цео један народ држала ју је задихану и занесену“)“. И пишчева симпатија за ову узвишену жену толика је, да чаки њен злочин налази у његовим очима извињења и изгледа му готово оправдан. Ако је свога сина збацила с престола и ослепила, то је, вели писац, „зато што је претпоставила да жртвује личност у корист народа. Неограничено право јој је то допуштало“.

То је, пристајем, песничка машта. Али озбиљни историчари исто нам тако сликају Ирену под не мање заносним изгледом. Један хвали њене способности, њену велику уметност, гипкост њенога духа, "оштрину њених погледа, чврстину њеног карактера.")

ђ) Раш Адат, Јуепе е! 1е85 Еипидиез, Рапз, 1906. 2) Раш Адат Ргтсеззег бугапшпез, стр. 38—4. 8) Сазциећ ГЕтрште бугапшпт ег а топагсћле јгапдив.