Vizantiske slike. Knj. 1

64 ПИЈА РЈ ши

Други у њој види жену од врло велике вредности, која је Византији дала „најбољу и најделатнију владу од свих што их је видела византиска царевина“. И он додаје: „То је била жена заиста рођена за престо, мушке памети, изванредно обдарена свим особинама које чине велике владаре, знајући да говори с народом и да задобије његову љубав, веште да избере своје саветнике, обдарена савршеном храброшћу и дивном хладнокрвношћу.“ ')

Признајем да, што се мене тиче, Ирена ми изгледа много мање заносна. Очевидно славољубива —_ њени поштоваоци бележе као њену главну црту љубав спрам власти — целога живота била је вођена једном силном страшћу, тежњом да влада. Била је млада и лепа: није узела љубавника, из страха да не добије господара. Била је мати: славољубље је угушило у њој и само материнско осећање. Да би дошла до циља који је себи поставила, није се устезала ни пред чим; сва су јој средства била добра, притворство и сплетке, свирепост и издајство. Све моћи њенога духа, сва сила њенога поноса били су управљени томе једином предмету, престолу И то је био сав њен живот. И сама њена побожност, која је била стварна и дубока, појачала је и помогла њено славољубље: уска, сујеверна побожност, којом је сама себе убедила да је она оруђе намера божијих, да има на овом свету једно дело да изврши, дужност да га брани, и да никако не допусти другима да га упро– пасте. Тако је она што је боље могла измирила савете своје вере са захтевима свога користољубља и љубави спрам власти; и како је, према томе, увек била убеђена у своје право и сигурна у своју дужност, она је искрено ишла своме циљу, не устежући се ни пред каквом препреком, не допуштајући никаквој тешкоћи да је заведе с пута. Поносита и страсна, она је била напрасита, сурова, свирепа; издржљива и упорна, она је ишла за својим намерама

1) зећштђегсег, Гез Пез без Ргтсез, стр. 1512