Vojin

ОГГАН. ВОЈНИЧКИХ СУДОВА

229

нује чланове за војнички суд, кад има да осуди простог војника до пуковника; а министар наређује чланове тог суда онда, кад има да се осуде пуковник до маршаиа. Законом од 1796 године дозвољено је војном министру да наименује суђаје за суд, којиби имали да суде само ОФицирима ђенералског чина. Измена јамачно била је врло мала, али се приблин;ввала ономе, што је се упражњавало за време старе монархије. Закони консулства и царства дозвољавали су, да у војнички суд могу доћи и нижи ОФицири , кад виших није довољво било: предлози за време обновљене владе принуђени су били, да истог рода изузетак дозволе, само по другом основу. Као усвојено правило, сагласно наредбама Лудвика XV било је то, да су војницнма могли судити само њихове старешине, у изузетном случају равни чинови, најпосле због апсолутне оскудице и ниши чинови. Овај изузегак догађао се Ј век, кад је требало маршалима судити, у ком случају, кад се неби узели у суд иижи или равни чинови, незнамо, ко би им судити могао, кад већих старешина није било у војсци. Ови предлози створилн су исто одношење чинова за суђење лица, која војсци припадају. По истом начелу установљени су нарочити комесари, који су требали да помажу обичним владиним комесарима , у парници поведеној против официра изнад чина баталијунског командира. Овим се ишло на то, да се нов систем измири са старим. Контроле, којих је број, место и судску власт влада опредељивала, мењале су се у саставу своме, као и сами војнички судови. Оваква контрола била је увек суд, који је испитивао само Форму, али и у њој су старегаине решавале.