Vojin

•гзо

ВОЈИК

У војсцк и у ратно доба . писци предлога за време обновлен.а. хтели су исти систем организације судова да употребе. Врло је тешко било саставити ове војничке судове, обично није било довол.ног броја чинова официрских, и у овом случају за суђаје узимати су нижи чинови, но само су тројица могли бити нижег чина од тужеиога. Кад се ни овако незгода ова уклонити није могла , дошло се на обичаје монархије за времн Лудвика XV. и ђенерал је сам пронисаног чина ОФицире за суђаје одређивао, а кад сам .у том није могао успети, јављао је то војном министру, који се после о томе бринуо: ако је и то било иемогуће изврши^ и, онда се тужени слао у суд оближње областне дивизије. По овоме писци ових предлога дакле нису ни помишљали на сасвим удаљени рат, у ком се није могао тужени послати војничком суду оближње областне дивизије. Контрола је по потреби образована била једна у главном стану, једна за једно или више оделења. Ако није било довољно ОФицира прописног чина суд се сводио на три суђаје. Велики старешина. као и остале старешине нису имали других чланова: они су сами судили и по један писар био је при њима. Такви су у начелу били предлози од 1816 год., за време обновљене управе , која се у ово време у Француској одржала само помоћу страних бајонета, који су још били у земљи нашој. Време, неумо.вени судац, одбацило је дела заблуђених умова људских и осудило је ове безумне предлоге. Влада обновљена није могла уништити оно, што је некад постојало. Узрок овом резултату налази се у пародном нагону, народ је увидео да војнички закони немогу бити нротивни земаљским установама, као шго и Аристотел вели да закони треба да су увек у сагласности