Vojin

НАДЛЕЖНОСТ СУђЕЊА

231

га начелом конштитуције. И од нако је понштитуција у Француској узела за основу начела проглашена 1789. од тада су и војнички судови саобразни демократским народним појмовима. Ово је нуждан услов који јамчи за неиартајност и независност, који је нуждан . да се осигура одрзкање војничке дисциплине. ГЛАВА III. Надлежност су^ења Наредболх 28. Декембра 1355. године ') крал. Лован завео је надлежност суђења. Од овог доба до револуције 1789. год. војнички је суд испитивао само кривице н нреступлења, која су војницн учинили ; све друго спадало је у обичне судове. Тако кад је приватно какво лице увредио војник, онда војнику није судио војнички суд, него су му судили примири гелни судови, срески судови и парламенти. Наредбом 28. Декембра 1355. год. опреде .Ђена је точна граница надлежности у војничком суђењу. У 11. чланку те наредбе стоји ово: од природних суђаја нико несме бити изузег; и маршалским судовима забрањено је било, да извиђају распре између војника и цинилних људи. Овакво што произипЈ .ш је из вида управе и судских установа. Самов.частни и најапсолутнији председник војничког суда, војничкн старешина, сам је оцењивао кривице и поднешене тужбе, а да се нак грађани неби отрзали од својих судова , нуждно је било, да се такво извиђење кривице и тужбе уступи ') Огац његов Филип Валоа издао је указ ) Маја 13^1". годнне да полуоФицирнма и војницима ко јн (\у у дворској гарди служили, — наетојници двора буду први оуд, среске старешнне прва апелата, а кра .Б илн његов заступнии друга апелата.