Vojin

ВОЈИН

каштиге, коЈе је само један суђаја одређивао, избегие би се тиме, што би се више н.их узело. да туаЈеног војннка испитају и осуде. Овим начином су1;ења одређене каштиге биле би правичније; заслужена каштига одређивала би се само оном, који је такву доиста и засдужио : старешипа по ћуди и јарости својој неби могао војника ослободити од каштиге, ако је он њу заслужио, нити би га могао каштиговати« ако крив није; једном речи тад би се суђење онако вршило, као што правица захтева. Такви су били општи основи, по којимасе војинцима судило, али је било и посебних. Овакви посебни основи еуђења произишли су из привилегија каста и разлике лица. У целој војсци судило се овако; само у две велике дивизије. које су делиле војску на пехоту и коњицу судило се је по оном правилу, по ком се и гарди Француској судило. Правилом '), по ком се је устројавао војнички суд нарочито за ову војску, заповедници и ОФицири местни изк.вучени су били из тога суда, и суд тај скупљао се у затвореном каквом месту, или код региментског заповедника, и на овом суду само је се дознало зашто је. војник, каплар или полуоФицир гардијски оптужен. У мирно доба као и у ратно, суђаја је сам извиђао парнице и изрицао пресуду по овом образцу, и р е г л е д а н о в о ј н и ч к и м с у д о м. У ратно доба оФицирима је суђено овако : тужба илн извештај подиешен је био главном заповеднику, овај је то достављао краљу, који је заповедао, хоћели се ОФициру судити или не. Ако је крал. заповедио, да се ОФициру суди, онда је указом краљевим суд образован. У каз тај био је оваквог вида : „дозвољавамо суду да суди и дајемо му судску власт, коју забрањујемо свима нашим судовима и суђајима." *) 8. Декембра 1691. године.