Vojin

НАДЛЕЖНОСТ СУђЕЊА

235

Суда дакле сталног и известног није било, јер је од краља зависило, хоћели одбити или дозволитн да суд ОФициру суди. Ова суђајиска власт произишла је из политичког основа, почем је у краљевим рукама била и законодавна и извршна власт. Власт је само у његовим рукама била, његова је воља постила највећим законом. Арнстотел вели : закони треба да су направ .Ђени за устав , кад пак устава нема; онда се закони слажу са намерама онога који влада. Револуција 1789 год. проглашавајући војску за политичку установу, и јемство права човечијих и грађанских ') направила је особити подиуни закон, т. ј, направила је организацију, основану на опшгим иравилима кривичног закона. Она је завела правилне судове, који су представљали основе доброг суђења и који су се саглашавали са правилима јавног ирава. По овом закону, војничко суђење простирало се само , на пресгуплења војничких дужности законом определених, и да је само оно војничка кривица, коју војник учини. Пз овога следује : 1-во да војнику, докле је под барјаком, само војнички суд суди, не само за пресгуилење војничке дисциплинарне и субордннацијоне дужности, него још и онда кад нарушимо грађански закон. јер од како је војничко суђење основано на општим нравилнма оиштег закона, од тада немамо се бојаги више паргајности суђајске, и од како је војничка порота постала савестна и свестна свога посла као и грађанска; 2-го војникуизван свог кориуса на одиусту, где на њега немогу његове сгарешине пазити, као и војнику који побегне из војничкн службе, судиће обичнн судови за сва кривична дела, која такав војник учини , јер у оба ова случаја он није повредио ни војничку дужносг, ни дисциилииу. ни субординацију. ') 1 )ес1ага110п Је.ч с1 го 11к с!е ГНотше е1 с1п екоуео. аг1, 12Начела обнародована 3. Новембра 1789.