Vojin

268

ВОЈИН

До 1803 год. ником није ни на з~м падало. да ге забрани судсно испитивање, кад је тужитељ баш захтевао да ее суди, велим баш захтевао, јер су ђенера.ш има.ш право, примећавати тужитељу, о узроцима и о самој жалби његовој, и кад је ипак тужитељ то поискивао, онда је ђенерал заповедио да се етвар испита , скоро увек овим речима: нек се испита тако, као што се иште, и то зато да неби ствар сам оценио, за које није имао ни права, ни средстава: У 1803. год. први пут се уведе то , да се само усљед одбегавања војника.може забранити дасе ствар испитује. Ово право, које би било претерано, усвим другим делима, није имало никакве незгоде при одбегавању војника. Одбегавање, тиче се само војске, у њој само ово бива и она то само може, строго или благо оценити, а да небуде вреда никаквој особи; ово се тиче само службе, и ниједан војник није лично увређен бегством човека, који је хтео да се дисциплине опрости. На против ако се то тиче непослушности, крађе, насиља, тад непримити жалбу и недозволити да се ствар испита, значи управо одрећи правицу. Кад би само један имао право, да по свом сопственом схватању, може изоставити тужбе неизсљеђене, то онда војнички старешина, коме је подчињени покорност одрекао, или коме је штогод украдено, или који би ударен био, па би тражио правицу, неби никад могао известно рачунати, да ће му се удовлетворити. Оваква посљедица, противна свима моралним правима, и политичким уставним начелима државе, била је још гора, у оном случају, кад је грађанин поискао удовлетворење од војничког суда,за учињену му неправду. Ако је заповедник дивизије одупрео се са својим уе1о (забрањујем), да се испитају насиља војиика, од којих је трпео грађанин, или његова породица, коме се тужени у овом случају мо-