Vojin

путови по срвији

277

сећи. не зато. што би био двапут дужн од сујецког па дакле и двапут, ако не више. (односно само на дужину) и скупљи, него због тога. што је ту Е фр а т близу 1000 стопа изнад мора, п ако би у тој дубини копао а и горњи Ефрат излио би се 3 7 средоземско !море, и доњи би пресушио. У томе дакле Сујецки има огромне претеге, кад би се прокопао. Да се пак на Цариград образди сувн пут од Инђије, то је скоро немогућно, јер осим тога. што би та дужина била барем 11 пута толика, колико чини од Београда до Беча, грађење тога пута било би још скопчано с неодољивим тешкостима. Огроман капитал, који би се ту морао уложити, био би толики да би се тешко и саставити могао, а међутим пут би пролазио овде онде кроз континенатне басене и друге безводнеапесковите пределе. који немогу локомотиве да снабдевају водом, а пут пак засипао би се песком. — Пут дакле из Инђије управ на Цариград, бар за сад изгледа као немогућан. Кад дакле овога сувога пута неможе да буде, онда је очевидно, да из Александрнје полазећа грговина гледа ће најкраћим путем да се дочека европскога копна. Та пак најкраћа пруга јест из Александрије у Солун. А и из Бејр_ута. и из Александрете, и из Смирне Солун је ближи од Цар и г р а д а. Но да узмемо, да то, што је Цариград нешто у страну од правог пута из Александрије, Бејр у т а, Александрете и С м и р н е, није Бог зна колико, и дакле, да би се могао и неузимати у рачун, опет Царнград неможе да има претеге над Солуном због тога, што је пруга од Цариграда за занадну и средњу Европу, дужа, него од Солуна Свакојако дакле Сплун има првснстко пад Царн!-радо1м за прснос трговггнс с истока на запад.