Vojin

ПУТОВИ ПО СРБИЈИ

279

А из овога изиази да најглавније трговинско бпло, којо ЊУЈОРК и ЛОНДОН везЈЈ«* с БОМБАЈОМ и К4ЛКУТОМ ш(»ра ићи преко БЕОГРАДА. Ако се пак опоиенемо нређашњега говора и нацрта тога главнога била трговинског, онда ћемо одма видети, да Марзељ, Ђенова и Трст онога часа посрну и падају, чим се Солун с Београдом и Беч о м веже. Али да то и опширније развидимо. Многи су л.уди издавна мислили о тој тако важној трговинској пруги, као што је та од Солуна на Београд, па ћемо и ми да чујемо њих, а особито г. Хана, шта он о томе значајноме путу вели. Г. Хан у својој књизи „Путовање од Београда у Солун" ') у приступу овако разлааге и доказује вредност те бразде: „Ми држимо, да је међу европскима морскима заливима солунски природна лествица инглескоинђијанског обрта, чим он, као остали што су, буде везан непрекидном железницом за К а л е ј или Осгенду, а то ћемо што украће и да докажамо. „Познато је, да се железницом брже или бар точније путује него морскнм паропловом (парна лађаЈ ; јер ако који морски пароплов за сат времена пређе 5 сати места, онда је он од првог реда, и ако сравнимо то са паровозом (парна кола), који 12 сати путаза 1 сат времена пређе, онда још несмо узелн највећу меру, јер инглески много брже ндј г , да о америчанскима н неспомињемо. Ми да се задовољимо с том сразмерицом хода по мору и по копну, као 5 према 12 за 1 сат времена. Због гога дакле, што је путовање по суву вшпе од 2 пут брже, него по води, сасвим је наравно, да 1 >е трговински обрт што више с воде прелазити на ') Нејзе уоп В е I §■ !• а <3 пдс!) 8 а 1 о п ! к гоп I. Н. V. На1ш, кк Сопвн! л иг бв1Н<'11е Ог1ес11еп1ап«1 \^1ен 1861. 1п Сотпмвкнш ђе! к. Оего1с1. 8о1т.