Vojin

280

ВОЈИН

суво. А од свију европских мореких етаништа, С олун је најближи Александрији. јер он је од н.е далеко само 670 морских миља а Трст 1200. Ђенова 1300, и Марзељ 1380. „Ако дакле пођу два пароплова, који по 10 морских мил>а на сат прелазе, у једно време из Александрије, онда један кад у Солун доепе, другом остаје још 710 м. мил>а да 113'тује до Марзеља, дакле при лепом времену још 71 сат на моруда се бавн„А колико би места прешао локомотив за тај 71 саг, кад би од Солуна до Калеја имала непрекидна железница? Ми још напамет одговарамо , да преко Солуна идући инђвјанска пошта у оно исто време у Лондон доспева , у које онај други пароплов тек у Марзељ стиза. Јер од Солуна до Калеја има од нрилике два пут толико, коликоодСолуна до Александрије, дакле 670 еати места, а паровозу греба, према узетој сразмерици 1 : 12, некаквих 56 сати. па да тај пут прође. Ако ових 56 еа ти одузмемо од оног 71 сата, онда нам још остаје 15 као сувишак. Ако узмемо да пут из Калеја у Довер и у Лондон износи 7 сати, онда добијамо на сваки 8 сат : пу говања између Солуна и Калеја. по 1 еат одмора, од чега би можда још штогод претекло, а све у корист те солунске пруге. „Према узетој сразмерици, и према том, што смо увек помишљали лепо време . излази да је солунска пруга краћа од марсељске управ за онолико времена , колико траје пут од Марсеља до Лоидона. Ал ако се деси хрђавог времена, онда солунска пруга наравно још више добија. Лер пруга, која преко Марсеља води, 71 сат бави се на мору дуже. и дакле сваки ветар и ма каква погода само јој је на штету. Станишта пак трстанско и ђенован') 60 мороких миља чине 1 сгепен (пол.утареки). дакле једна земљописна ииља чинн 4 морске.