Vojin

ПУТОВИ ПО СРВИЈИ

281

зко само су нешто ближа Александрији од марзељског, и према Солуну стоје скоро исто тако као и Марсељ. „Чим би се дакле Београд иСолун саставили железницом одма би Солун постао стаништем инђијанско-инглеског обрта, а тиме изведено светско трговинско било просецало би Аустрију и Ђерманију по дијагонали." Из свега овога, што ми и Хан о тој прузи разложи смо. лепо се види, какав светско-трговински значај има та пруга од Београда на Солун, имије повлачимо као пут првога реда. Због тога пак, П1ТО је Цариград опкорачно понајглавнији морски грлић у свету, тито је он природно тржиште за све приморје мраморско и Црно-морско и за најближурумелијску и анатолијску околину, што је он стара резиденција још од старнна у једну државу склопљених богатих земаља балканског полострова, Леванте и Јеђнпа , и што је напоследку он на крају оне ваи;не дијагонале, која балканско полострово од запада на исток иросеца. — због свега тога трговина из Европе мора теглити и управо к њему, и многе азијанске производе мора он управо шиљати у Европу , т. ј. једиа пруга отуд мора утицати у оно главно било. Дакле од главне бразде, која од Београда води у Солун, мора се и један крак одвојити за Цариград и то по топограФијском створу комуникацијонског пропланка или код Ниша, које је највероватније, или код Скопља ил Куманова које би најбоље било Узмемо ли пак овде сада, да зебна европска политика недозволи, да се та најпробитачнија б е о г р а д с к о - солунска пруга повуче, него је вргне од Београда на Царпград, које би пак било у оном случају, ако сујецки канал нехтедну прокопати, него од Ефрата повуку пут у Сгамбол, — онда ће Солун изгј 6 иги за дуго време ону