Vojin

20*

СУДСКИ ПОСТУПАК

289

Јер по овим предлозима за време обновљене владе, онај је ОФицир могао само заповедити. да се војнички суд сазове и да се ствар суду преда, који је ту ствар испитивао. У наредбама пак старе монархије, налази се уредба једна : по којој су тужени могии бити непосредно суду предати, без предходног испита. И за време 7-годишњег рата под Лудвиком XIV. ннналазн се ни трага војничком поступку; и из пресуда тада изречених. види се, да су се пресуде истог дана вршиле, кад су изречене биле. Због тога су, у то доба, војнички судови на брзу руку пресуђивали не само кривице и преступиења, него су судили и оним особама, које неспадаху под његово суђење. Поступак апелате, био је и у мирно и у ратно доба један исти и почивао је на основима грађанских судова. Ако је тужени за невиног проглашен био, онда се против тога апелиратн није могио, и парница се могла поновити само онда, кад су сва акта нроглашена за неважећа. Ово је важило самоумнрно доба, јер се у ра гно доба ниједан поступак није могао уништити. Суђењем пак, без преходног испита, дошло се на тако зване (рге\о1еб) старешннске судове. прикојима се суђаја није придржавао ни каквих закона, до једине евоје воље; против његове пресуде небеше апелате и ова се пресуда вршила без икаква одлагања. Овај начин суђења био је мио и старој монархији и назадњацима од 1815. г., и вршио се устмено и брзо. Суђаја овакав, могао је окривити когајегод хтео , па је онда начинио тужбу и писмене доказе онакве како је опет само он хтео, и најпосле изрекао је пресуду, која је нодкрепљена била онаквим побуђењима, каква су се њему свндела подписана њиме или његовим писаром, и која се пресуда вршила без апелате и одлагања.