Vojin

290

ВОЈИН

Поступак пак, који је се тицао упорства и непристајања суду, био је истина лак, он се није могао брзо извршавати; то.ме су узрок били разни Формалитети, а нарочито наредба, коју је председник о томе морао издати, погом време, које је иротекло, док се пресуда необнародује и док се не прилепи на врата војничког, или примирителног суда, оног места, у коме је осуђени живео. Особеност, вредна да се овде напомене, карактерисала је суђење због непристајања суду; притоме уиогребљено је иово, нашим законима непознато правило: пошто је прошло време апелаги, суђење је због нелрисгајања суду сматрано било за противословно. По општем начелу, ово је суђеље било опредељено; јер, оно, на што се више неможе напасти, није следство, да је и природу своју променуло, и потоме дакле и суђење због непристајања суду ва;ки и извршимо је. Исто така и чудновата правила била су прописана за дознавање оног осуђеног војника, који је био утекао, иа су га после опет ухватили. По општеи кривичном закону, ово је дознати могао само онај суд, који је гог војника осудио. Закон обнављене владе не уважавајући сталност војничких судова, и ако их је као такве прогласио, и нредпостављајући, да се само у оној регименти, из које је осуђени побегао , налази људи који осуђеног иознају, наредио је: да се осуђени војник, који побегне, пак се опет ухвати, пошље војничком суду оне дивнзије, у којој је осуђени служио и из којеје нобегао био. Ако осуђени није ни једном корпусу пропадао, послали су га оном суду, којн га је био осудио, па ако сад и овог није било, онда је, војнички суд те дивизије, у које је војник ухваћен, исиитао, јели то доиста онај који је побегао.