Vojin

СУДСКИ ПОСТУПАК

297

опет ступити у друштво, поје је био издао. а пије зато претрпео ни најмању каштигу, а ни право изгубио на упражнене својих грађанских, варошких и породичких права. Њему је само било иуи;дно , да сгранствује, где би могао стећи новаца, или ое користи новцем за издају добивеним. У оба ова сиучаја, због свога богаства, код простијега света, он постаје врло ваљаном особом. Исто је тако осигуран од каштиге био и кривац, који се побуни. који с оружјем на старешину нападне, којгЈ без реда и позива напада грађане сајузне или неутралне државе, који непријатељство продужује, који насилно присваја команду, или који команду задржава, који се договара за бегање пред непријатељем , и најпосле онај, који убије обитаоца . код кога је био намештен. Из ово неколико речи, видимо куда су водила каштиговна наређења предлога обнавл.ене владе. Сад да запитамо зашто су овакве новостн? Ниједно добро размишљавање немогући их оправдати, увидело је да је тајна мнсао у ово доба била, да се уништи идеја. за коју је војничка дисциплина најјаче јамство за друштвене установе у Француској. Да би се дакле до овога дошло. најпростије је било то, да се изгладе следства, која је за собом донела каштиговна санкција коју су дисц плини дали закони републике, консулства и царства. Наполеон I. мислио је, да је војска најјача потпора државе зато, што јој је дисциплипа била основица. Обновљена влада сасвим природно нехтеју^и црпети основке за своју снагу из истих извора, из којих је и царство црпело, црпела их је из својих, јер она изворе царства називала неправедним присвајањем .