Vojin

ш

ВОЈИН

. Али ова велика измена у највећим војничким каштига.ма, била је под изговорои човекољубља, које се простнраше на судбу будућих војника; јер војнике царства, Факција 1815 год. називаше лоарским лоповима. А међутим поред ове милости, која је хтела да ублажи каштиге и њихова следства, писци иредлога приписали су војничком ражаловању дејство, које милост никада није могла произвести. Пре је после милости губило се право на пензију и на награду за време некадашње службе; а од тада је. па и за време предлога , као правило прнмљено и усвојено: да је онај, ноји је право на пензију добио по служби својој, примао је и онда, када је ослобођен од каштиге или кад је помилован био; онда пак, кад он умре, удова и;ена и деца његова, у овој пензији имала су малу помоћ , којом им је њихово бедно стање олакшавано било. Овим правичним и за пело човекољубивим мислима извршено је начело: да су погрешке личне, и да треба у виду имати добро владање једнога човека до онога доба , када је он погрешку какву учинио; иначе, где би било охрабрења да човек добро чини, где би било поделење правице? Зар свака религија неучи, да Бог свако хрђаво дело каштигује, али и да добро дело никада незаборавља? И закон о пензији војничкој, сачувао је ову и моралну и политичну намеру, да војник, који је тридесет година добро служио своју земљу, има право на пензију припадајућу му до оног кремена, кад га је закон осудио на несрећну и срамну каштигу, но за сво време докле се кашгига неопроетн, неужива он ту пензију. но тек онда је почне примати , кад је рок каштиги његовој изтекао. Тако је човек , куји је у очима друштва жиго сан, кад је из затвора изашао, у пензији својој нашао средство за издржавање. У великим каштигама